Ironično nazvana osoba koja ne zna da ćuti, a budući da je kvalitet obrnuto srazmeran kvantitetu, to o čemu ona priča je gomila nebuloza koje nikoga ne zanimaju u svakom trenutku, ali su kao sastavni deo života i misli, tipa, šta planiramo da uradimo sledeće, da li da jedemo ili da gledamo tv, šta nam se desilo, kanula voda na rukav, šta vidimo, čujemo i tako ti nebitni detalji o kojima gomila ljudi ne razmišlja nakon što se dese ili bar ne obaveštava ostale o svojim svakodnevnim dilemama. E, fascinantni likovi o tome najviše vode računa i trude se da svi živi i neživi oko njih budu u svakom mogućem trenutku obavešteni o tim stvarima. Ali to ni ne bi bio problem kada bi s vremena na vreme vodili računa i o tome da li to nekog zanima i da li bi želeo da sluša o tome da nije silom prilika na tom mestu gde jeste.
Prolazim kroz trpezariju ne bih li uzela čašu vode iz kuhinje i tu je taj fascinantni lik. Usput se preslišavam i razmišljam o drugim stvarima.
Fascinantni lik: Hej, znaš šta planiram. U dva sata ću da idem u kupovinu.
Ja: Aha...
Fascinantni lik: Iju, znaš da me zvala baba Živka danas..
Ja: ... (smorena faca, zaštoo me to zanima?)
Fascinantni lik: Ići ću na trčanje u deset sati
Ja: ... (prevrćem očima i hvatam duboke uzdahe)
Fascinantni lik: Malo pre mi je ispala viljuška, ali sam je oprao.
Ja: Pa, to je baš fascinantno, možeš li, molim te, ućutati na pet minuta, dok ne završim ovde, jer od tebe ne mogu svoje misli da čujem, a bitno mi je. Hvala.
Fascinantni lik: Jao, a da ti pričam, znaš šta je baba Živka rekla?
Ja: Štajebabaživkarekla?!
Fascinantni lik: Da danas ide da kupuje zlatni delišes, a ja joj rekao da kupi ajdare, kako sam je zeznuo.
Ja:... Pliiiiiiiiiiiiiiiiz! (očajavajuća faca)
Sad sam se zamislila. Kako li mene ukućani doživljavaju... +