Februar

    Rođen u drugom mesecu jedne hladne zime kao drugi od dvanaestoro braće. Početak njegovog života nije mnogo obećavao. Februar je odmah po rođenju skoro pa promrzao nakon što ga je majka Godina ispustila u smet, što je do neke mere odredilo njegov dalji razvoj. Ostao je kratak, nerazvijen i sprčen dok su, na primer, njegova braća Jul i Avgust sa lakoćom barili ribe u bikiniju, na plaži. Imali su žvaku da im namažu leđa kremom za sunčanje, a Februar je od žvaki imao samo Balonku iz Paraćina. Pored Februara su prolazile samo senke takvih, blede i trome, zabundane do glave. A on je prema njima bio hladan i namršten, oštar i ljut.

    Veliki deo svog života, Februar ne oseti nežnu, žensku kožu, potamnelu od Sunca, radosnu, veselu i srećnu, uzbuđenu i punu života. Tako proćelav, neizraslih udova, sa blagom retardacijom koju oduvek vuče kao kletvu, Februar se uvek zadovoljavao onim otpacima koji su do njega zalutali. Sa njim u društvu, devojke više nisu bile vesele i srećne. Na sam njihov pogled da im se približava, postajale su tužne, ogorčene, suicidnih razmišljanja. Ali takav je Februar. Odjednom, i njega je pogledao Bog. Beše sneg do pojasa, zavejani proplanci, monotono i glupo vreme. Na vrata njegove kuće pokucala je promrzla devojka. Ugledavši je, Februar se odmah setio priče svoje majke i to kako je bio u sličnoj situaciji. Pomogao joj je. U momentu, hladan izraz lica mu se promenio. Više nije bio namršten, nekako se ozario i poverovao da se ispod te hladne fasade krije uvod u nešto lepše; uvod u sopstveno proleće. Tako i beše. Devojci se Februarovo novo lice toliko svidelo da se odmah zaljubila u njega, a On je već uzleteo za mrvu trenutka, ubrzo po otvaranju vrata.

    U nekim spisima postoji podatak da se to dogodilo polovinom nekog meseca. Nisu znali kog. Od tada, kao datum za Februarovo zaljubljivanje uzet je 14-ti februar – dan kada je Februar potpuno izgubio kontrolu nad svojim osećanjima. Onaj proćelavi, ogorčeni kepec postao je lepši i srećniji od svoje braće. To je Februar.