Fejl svadba

Долазите под шатру. Шатра респектабилно поштена, бела, столови дуги као мој пе- није битно,храна разноврсна и разнолика, има чак и халал за рођака Мухтазера из Зенице, али сви знамо да кад мало повуче да ће да се сатре од сланине када жена не гледа.

Пића има свих националности, има Џони, ал' не онај што је далеки предак, него онај што хода има и Шкендербеју илити Скендербег, па онда иде зоолошка менажерија, "Вранац" , "Међед", "Ждребац" и остали сисари. Гости поштено разваљени од пића, попа ту, задовољан, њему лепо, богоугодно, што би се рекло. Ту су и раскалашне деверуше. Јесте да је њима свеједно са ким ће да се саџгају, али ви сте ошацовали ону што има зелене очи и задњицу попут Македоније за рвање са њихалом страве, девојка као да је изашла из песме таквих лирских гиганата као што су Јандра, Прелџије, Жаре и Гоци- светиоци или у крајњој линији, Баје.

Одједном сте схватили. Музика! Музике нема!! То јест, има али то су неке сатанике, неки Радети Лацковићи, неки Џејеви Рамадановићи! Где је "Гламочко глуво", где је "Данијела" где је "Гатачко поље меко"? Где су лирски гиганти данашњице? Где је Јандра, где су Прелџије, где је Баја, где су Жаре и Гоци??

"Каква је ово увреда? Ово свадба? ОВО СВАДВА? Иншала вам деца била плава на мене!", узвикујете у себи док демонстративно излазите. Срамота, ФЕЈЛ!