Fensi pekara

Некада су пекаре имале изразито социјални ентеријер. Уопште, целокупан амбијент и атмосфера су били домаћински. Отварале су се у цик зоре и радиле су само док се не прода сво пециво које се спремало непосредно пре отварања, и које је самим тим, било увек свеже. Бурек се није морао куповати само на четвртине, него се могло узимати нпр. 350, 420, 570 грама...
Данашње пекаре су скоро све одреда јако фенси. Радно време им је углавном 0-24 али је зато пециво скоро увек бајато. Бурек се, наравно може куповати само на квотере. Поред класичног пецива, могу се пазарити и пице, сендвичи, слаткиши који нису у много бољем стању од пецива. Такође се, поред јогурта, могу узимати и Фанте, Кока-коле, Спрајтови... Данашње пекаре се, дакле, полако претварају у мини маркете које све мање личе на своје доскорашње претече.
Први тип пекара не припада тако далекој прошлости. Наиме, оне су кренуле рапидно да одумиру негде крајем прошлог миленијума отприлике. Данас се још увек може негде набасати на такву оазу доброг залогаја и отпора свепрождирућем духу безличне псеудо-цивилизације. Углавном по забаченим периферијским насељима, ако се у зору враћате кући. Али прави фан класичних пекара ће својим истраживачким инстинктом умети да нађе овакве институције и ближе центру града...
О кафанама да и не говорим. Свако ко има бар две вијуге у глави види да кафићи пре подсећају на апотеке него на угоститељске објекте...