Smarač. Progresivni bezveznjaković poštapalaličar. Dražesna copina od stodvajes kila, umjetnik u duši. Sa dječačkim osmjehom i bambusom u ruci(drugim i poslednjim te večeri), on priča viceve, kicoški munjava laktom u rebra, ritmički klima glavom ne skidajući taj dobrodušni kežual kez... Pravi geg. Dok je vama u glavi gag, samo da dečkonja ućuti.
Ferdinande, sve u redu, ekstra si ti dečko, ali neće ovo da ide ovako. Ili baci to vince sa koka - kolicom i sjedi ovamo ljudski da prevrnemo 3-4 bokala točenog pa da smaramo pičetinu što se taloži po densfloru, jelte, ili mrš u pičku materinu natrag na livadu da mirišeš detelinu i maslačak.
E, moj Kolfilde... Ne znaju deca ko je bik Ferdinand. Oni gledaju samo Sunđer Smora i Zgovnjanog i Stinkija, ne edukuju se klasikom.
Od mene imaš plus, jerbo je ovo dobra defka. Ne, nije nostalgija u pitanju, no veoma lepo zapažanje. Znam da se onaj fudbaler Ferdinand ne bi baš složio sa voim, ali bi i on (da ima nalog) kliknuo na plus ovde.
Svaka čast za defkicu. Nikako je, ali - nikako ne briši, ni pod takom razno.