Duboko saosjećajni komentar na prijateljsko jadikovanje.
- e brate danas me baš neki maler potjerao, evo jutros da operem zube, kad ono nema više kaladonta, ajde ja tu uzmem neku sodu bikarbonu, ožuljam se k'o stoka i taman da pozovem lift kad nesta struje u stubištu i tako klap-klap sedam spratova i naravno, tu i već kasnim na posao, kasnije vidim neko mi izgrebao auto i popizdim ono skroz...
- štaš...
Odvajkada poznata alternativa glasu.
- 'Alo, Gajo, jes' ti? Slušaj, imam jednu odličnu pevačicu za tebe...Ne, ne, ima 18 godina, ništa ne brini...Aha, aha...Žaklina, al' to mož' da se promeni ako treba...Aha, aha...Ni za to ne brini, čista je k'o suza..."Sluha"? Nema, al' zato ima dve sise k'o dva balona, ako puknu pobiće sve goste, xexexe...Ma, kakvi debela, moj Gajo! 'Ranim je salatom već dve nedelje, bre!...Aha, aha...Ništa. Dovodim ti ja nju onda sutra na "inspekciju", pa ako sve bude u redu idem da joj kupim neku mrežu dima za nastup...'Ajd zdravo!
Pomirenje sa kletom sudbom. Izraz potpune nemoći. Nema logičnog objašnjenja da objasni tvoj neuspeh, ni reči da izraze tvoje razočarenje. Sve si pokušao, dao sve od sebe, ostavio srce na terenu, ali ništa nije vredelo, izgubio si. Sve je bilo uzalud. Sad ti ostaje samo da slegneš ramenima, postaviš ovo retoričko pitanje i nadaš se da će te neko potapšati po ramenu i častiti pivom.
-Pa brate Kolarove, pa kako si mogo protiv HRVATA tako da nas ugrobariš...kako baš protiv njih, KAKO?
-Štaš :pogled mu se gubi u daljini:
-E jebiga...
