Kad se neko tebi blizak i dobronameran opekao na cenu u nekom kafeu ili restoranu, i kasnije ti pokaže fiskalni račun uz savet da ti ne padne slučano na pamet tamo da kročiš i time značajno umanjiš svoja novčano raspoloživa sredstva.
- Hoćemo u Vapiano na klopu?
- JOK! Dao mi Dule fiskalni savet za njih.
Lik u okruženju koji će da ti sere šta nikako ne smeš da radiš, ali nikada i šta smeš.
Pera: E, kad prodam onu kuću u Vrčinu, imaću jedno 20 000 evrića.
Mika: Pa šta ćeš s njima?
Pera: Pa ništa, skontao da za 10 000 kupim neku garsonjeru na moru, sad u Grčkoj daju budzašto, za 5000 neki polovni autić, a ostatak da štekam.
Mika: Pa da li si ti normalan? Prvo, za naše vreme, dvadeset hiljada evrića uopšte nisu neke pare. Drugo, šta će ti auto, kad moraš da trošiš na gorivo, održavanje i slično, a naročito, šta će ti polovni auto, koji će da se raspadne za dve-tri godine? Drugo, kuća u Grčkoj, prijatelju, da li si ti normalan!? U Grčkoj koja se raspada od krize!
Pera: Pa šta, da štekam lovu u banci?
Mika: Da daješ lopovima, pa da ih pojede noć ko devedeset treće?
Pera: Da štekam u slamarici?
Mika: Pa da saznaju poreznici ili provalnici i da ti ih odnesu?
Pera: Pa dobro, šta da radim sa parama?
Mika: Otkud ja znam šta da radiš!?
