Обично су поређане у старим албумима за слике који на корицама имају неке руже или силуету "момка и девојке" на заласку сунца. Мотиви на фоткама су универзални за све: од летовања, зимовања, рођендана, рођења брата или сестре, свадби до оних са Деда Мразом. Одело - буђаво. Летње: девојчице - хаљине са карнерићима, дечаци - плишани шорцеви или YASSA тренерка и морнарске атлет-мајице. Зимско: девојчице - црвене термо панталоне и розе јакна са пуф-рукавима, дечаци: плаве термо панталоне на трегере и плава јакна. А фризуре још грђе. Девојчице ту и тамо а дечаци... кратка коса са репићем позади или дужа коса, видно нешишана на време...
И још, на фоткама из дворишта, обавезан детаљ кућа у изградњи, а на фоткама са неке свадбе, деца у свечаном оделу.
Просто не знаш да л' да се смејеш ил' да плачеш кад гледаш ове фотке... Ја разумем да је тад била таква мода, ал' некако ми се чини да наши родитељи и нису били баш нешто маштовити и креативни. Да не спомињем како су они били обучени и какве су фризуре наше мајке имале... Шта ли ће наша деца да причају кад буду гледала своје слике из детињства?

Fotke koje gledas uvek sa blagim osmehom na licu i kontas kako si bio debeo, gadan, kako si na fotkama ili nosio gumene cizme ili gumene sandale, cale ti je imao svu kosu na glavi a keva drugu boju kose i oboje po jedno 20kg/20god manje... A kad ih pokazes bilo kojoj devojci svaka ce reci: "E bas si bio slatka beba"
Ma koliko one bile blede, izguzvane ili se od dugogodisnjeg stajanja ne mogu izvaditi iz albuma, svima izmame taj mali osmeh na lice...

Jedini ljudi bez zuba koji se daju podnijeti.