Veliki rat je gotov. Kraljevina utvrđuje svoje granice, menja imena i vladare i oporavlja se od razaranja. Mir-Jam je na vrhuncu svoje klozetske melanholične inspiracije a Tirke i Moša žongliraju kuvanim jajima na čuburskoj kaldrmi i čekaju veliki derbi protiv Jugoslavije.

Iz jednog dvorišta na Slaviji izlazi ona – frajla. U levoj ruci fensi kišobran da spreči direktan proboj UV zračenja do njene baršunaste kože, potpuno prekrivene haljinom, koja je modni recidiv propalog austrougarskog carstva. Na glavi šešir u liku prepariranog fazana, torbica preko ramena i cipeliške sa šnalom i malom štiklom a la crveni mundiri. Odlučnim hodom kreće ka Kalemegdanu u potrazi za izabranikom svog srca s kojim će orlovski da zgreši, ko njena majka pre 20-ak godina. Dok baca levu pred desnu, na vratima svojih radnji balave: vunovlačar, tapacirer, abadžija, kazandžija, sodadžija, te mnogobrojne kalfe i šegrti. Ali nisu oni te sreće da ga metnu u frajlinu pičku, koja istače azurno plavu menstrualnu tečnost. Ne, tu će ga metnuti bankar, vlasnik zlatare, ili možda oficir ratnog vazduhoplovstva, koji bezobrazno vrebaju na ćoškovima korzoa i saleću tek napupele gospođice željne proširivanja vidika. Kad ih ošmekaju, ljubazno će ih provozati fijakerom par krugova po gradu, oploditi tri, četiri puta jajnu ćeliju, a onda ih poslati na obrađivanje 20 hektara zemlje nadomak Male Moštanice i podizanje nejači, dok se oni vraćaju na kibicovanje ženskadije po pešačkoj zoni.

Izvedeno od nemačkog frau - što mu dodje neki stadijum ženskosti - mislim gospodjica. Obilno se koristio u vreme kada su se naše mlade gospodjice nemčile, a momci, da im udovolje, skovali nešto na pola puta Beč - Melenci i ispade frajla. Kako došlo, tako otišlo - devojke se više ne nemče, danas se amerikanizuju, pa je frajla izumrla, a bicharka je u usponu.