Ženska osoba, ali najčešće muška (svi znaju da muškarci više vole da ojalavaju) u našem životu, što se vrzma tamo-amo i ćoškari. Sebi je sredila život i rešila se egzistencijalne krize na najlakši mogući način*, pa joj se zbog toga dosadno i odlučuje da smeta onima koji svoje egzistencijalno pitanje nisu rešili, no vredno rade svoja posla.
Tada Frau Gabrijela otpočinje svoj svakodnevni bojkot i invaziju ličnog prostora dotične osobe, neprestanim upadanjem, pojavljivanjm na vratima, zivkanjem na mobilni telefon, opsadom mejla, fejsbuk/tviter i drugih profila - uopšteno, širenjem nebitnih i prostačkih informacija i tračeva/urbanih legendi baš u nepodesno vreme (ako uopšte i postoji vreme podesno za to) i kada to niko ne želi, ali kada je nemoguće da se to spreči; jedino Frau Gabrijela ima probleme (nije bitno što je to slomljen nokat), zapravo Frau Gabrijela uvek ima probleme i uvek se žali na nešto i svi za te probleme moraju da čuju. Takve osobe se prepoznaju, pre svega po tome što u društvu najviše vole da čuju zvuk sopstvenog glasa (i što se u njihovom društvu najčešće samo to i čuje, satima).
* najčešće odgovor tipa: privaliću se roditeljima/mužu na grbaču, jer nisam sposoban/sposobna ni za šta drugo; alternativa: bogati roditelji/preci sa sela od koje je osoba nasledila dve njive i šest krava.
Odlično napisano! Super sročeno! Samo, pošto ja uvek sviram kurcu, nafiluj ovu seosku zaostavštinu jer dve njive i šest krava i nisu neko bogatstvo... +