Besposlena osoba koja vise voli da zaviri u tudji zivot,nego 'leba da jede.

Dežurna lokalna tračara i narikača po potrebi. Radio Mileva u premijum ambalaži. Ta'ka gospoja je vaš lični medijum sa komšijskim svetom. Za male novce, tačnije za dž, će vas obavestiti o svemu onome što vas apsolutno ne zanima, i to detaljno.

Ona zna ko, gde, kad i kako sarmu zavija, sa kim se po ko zna kakvim budžacima po postelji vija, ko je umrEo i to pre nego li BIA. Malo li je?

Kao umiljato zmiče sikće, kao udav te po vratu mazi, al' kad je tragedija neka, oplakuje kao rođena mati. Šta mati - kao tri mati, po serbski, triput, d' se zna! Lomaču za vešticu će prva zapaliti, kamen će na grešnog prva baciti, biće i tužitelj i sudija i porota, ali će na kraju biti svetica, branitelj i roditelj za svakog na stubu srama umirućeg.

Женска особа, али најчешће мушка (сви знају да мушкарци више воле да ојалавају) у нашем животу, што се врзма тамо-амо и ћошкари. Себи је средила живот и решила се егзистенцијалне кризе на најлакши могући начин*, па јој се због тога досадно и одлучује да смета онима који своје егзистенцијално питање нису решили, но вредно раде своја посла.
Тада Фрау Габријела отпочиње свој свакодневни бојкот и инвазију личног простора дотичне особе, непрестаним упадањем, појављивањм на вратима, зивкањем на мобилни телефон, опсадом мејла, фејсбук/твитер и других профила - уопштено, ширењем небитних и простачких информација и трачева/урбаних легенди баш у неподесно време (ако уопште и постоји време подесно за то) и када то нико не жели, али када је немогуће да се то спречи; једино Фрау Габријела има проблеме (није битно што је то сломљен нокат), заправо Фрау Габријела увек има проблеме и увек се жали на нешто и сви за те проблеме морају да чују. Такве особе се препознају, пре свега по томе што у друштву највише воле да чују звук сопственог гласа (и што се у њиховом друштву најчешће само то и чује, сатима).