Gajili su ga u saksiji i redovno su ga zalivali
Mladić koga je keva kao bebu oblačila u žuto, pa su svi mislili da je žensko.
U osnovnu školu (obdanište i zabavište nije ni video - hvala bako!) redovno dovodi mama, a čeka tata, da mu se ne-daj-Bože nešto ne desi.
U 8. razredu malom pada na pamet da upiše srednju u drugom gradu, što se kategorično odbija od strane zabrinutih roditelja...da im dete ne upadne u loše društvo, droga, ološ je to, toga u njihovom svetu oblaka nema.
Na red dolazi fakultet. Opet frka i panika, kako će dete, ima samo 18 godina... Nalazi se kompromis: može drugi grad, ali da putuje... ma ne može ni autobusom, voziće ga na smenu. Šta je svaki dan 100km tamo i nazad?
Poznajem mladića gore opisanog. U 4. srednje smo ga jedva ubedili da pita majku da li može da ide sa nama na Hit 202. Njegova majka je nazvala moju i zamolila da ga ja otpratim do kuće, oko ponoći, a i meni je i ovako usput...
Nena: E, aj pitamo i Miloša da li hoće sa nama, znam da otkida na Kraljevski, a prošli put ih nije ni čuo, morao gajbi...
Ja: Ne pada mi na pamet da ga dadiljam. Njega su gajili u saksiji i redovno zalivali, neka ga sad i presadjuju!!
Dečko je sad 2. godina na Megatrendu, odlično mu ide. Ali i dalje svaki dan čeka tata po završetku predavanja... Jebeš takav život.
