Ortak koji ti nenadano bane na gajbu i povede u neku avanturu.
- Au na šta ličiš... jesu te to sinoć napali Crveni kmeri?
- Ne, Mita Gandalf mi banuo sinoć.
- Opa, Gandalf! Gde ste bili šta, ste jebav...ovaj, radili?
- Ovako, krenuli smo do grada na kafu, pa otišli do Maje na žurku, onda smo produžili do kluba, pa na neke Rumunke, onda smo farbali čika Siminog pežoa ( ne znam ni kako ni zašto ), pa nas je ganjao neki, pola metra visok, manijak u vrtiću (imao je neku čudnu masku i štoljpi, živ sam se usro), dok na kraju nismo završili u pošti u redu za penziju gde smo pokušavali da uvaljamo matorcima vijagru. Jedva utekosmo muriji.
- Jebote, kakav je car taj Mita. Ne zovu ga Gandalf za džabe.
Zafaljujem, zafaljujem. Ono kao čula u društvu pa da podelim s širokim narodnim masama. Altruizam i te munje.
Valja imati uza sebe ponekog Gandalfa, ali da tak lik bude i sposoban kao isti. Dobra, Triša, dobra. :) +++
Osećam da je po istinitom događaju.+