Gastarbajterska priča sa srećnim krajem

- Alo, čobane, šta slušaš to, ne seljači se. Smanji malo, probudićeš celu kuću.
- ...i ušur uzima, lepa voooodeničarkaaaa! Šta je, bre, somino? Jok, ću slušam one tvoje metalike, a?
- Pa'i sad: Sikeeeeen, siken distroooooj! Moš, moš, moš, moš!
- E, blago tebi. Vrat će' da smašiš, ludače! Jebali te ti tvoji englezi, kad ne znaš ni šta pevaju. Pa kaže: okreće se kolo, taka-tika-taka... :kažiprst u vazduhu:
- Ti si čovek bolestan! Jebalo te više i kolo i burek i pečenje i šljivici i livade! Ti bre nisi za u ljude! Tebe treba izolovati tamo negde na Rudniku, da ne silaziš u narod.
- Štooo? Šta bi mi falilo? Bolje bi mi bilo nego tebi u ovoj tuđini među licimurima, gde svoga nema i gde brata nije...
- Ajde, ajde, patetiši još malo, pičko jedna. Jok, treb'o sam da ostanem tamo da me jebu kojekakvi polumozgaši sa partijskom knjižicom i da ližem dupeta gorima od sebe. Je l' to?
- Aha, a ovde ti svi titraju, pričaj mi malo o tome. Kičma ti se iskrivila od rada, belog dana ne vidiš od posla, te pare što si uštedeo, to je samo zato što nemaš kad da ih potrošiš. I stalno ti malo, u dupence te alavo...
- A sećaš se kad nismo imali ništa tamo, goljo jedan? Je l' ti tad bilo dobro? Kad si radio za 60 maraka ceo mesec, vuk'o bolesnu kevu po propalim bolnicama i ganjao se sa ocem alkosom?
- Ma to je drugo, bre, budalo, takvo je vreme bilo, niko nije imao. Mi sad imamo, živeli bi lepo u zavičaju, međ' svojima!
- Živeli bi kurac, glupi idealisto! Je l' znaš da bi te pelješili na svakom koraku, zavideli, pravili smicalice... Pa je l' tebi poenta da samo ti živiš lepo, skote sebični? I treba da odeš, da te rastrgnu oni vuci, kretenu nostalgični, poserem ti se u zavičaj!
- Ustani kad pominješ Zavičaj, bedniče! A odakle si ti potekao, tako pametan, ljubi te majka? Da te nija pirgava Meri okotila, kučkin sine?! Ja imam pravo na nostalgiju! Od nje su bolovali i Tesla i Pupin! Ko sam ja da se tome opirem? Ko si TI, čoveče, ne poznajem te više?
- Sedi bre na dupe, šta ti fali stalno, koji moj? Jesmo zdravi - jesmo. Je l' imamo - imamo dovoljno. Je l' možeš da odeš tamo kad hoćeš - možeš. Pa šta bi ti?
- Ma, znam brate, ali teško je.
- Pa dobro, nije lako....

:neprijatna tišina:


- De, naspi još po jednu, Mile.
- Baš sam to hteo da predložim, Bubreže, brate moj!