Gastarbajterska priča sa srećnim krajem

- Ало, чобане, шта слушаш то, не сељачи се. Смањи мало, пробудићеш целу кућу.
- ...и ушур узима, лепа вооооденичаркаааа! Шта је, бре, сомино? Јок, ћу слушам оне твоје металике, а?
- Па'и сад: Сикееееен, сикен дистрооооој! Мош, мош, мош, мош!
- Е, благо теби. Врат ће' да смашиш, лудаче! Јебали те ти твоји енглези, кад не знаш ни шта певају. Па каже: окреће се коло, така-тика-така... :кажипрст у ваздуху:
- Ти си човек болестан! Јебало те више и коло и бурек и печење и шљивици и ливаде! Ти бре ниси за у људе! Тебе треба изоловати тамо негде на Руднику, да не силазиш у народ.
- Штооо? Шта би ми фалило? Боље би ми било него теби у овој туђини међу лицимурима, где свога нема и где брата није...
- Ајде, ајде, патетиши још мало, пичко једна. Јок, треб'о сам да останем тамо да ме јебу којекакви полумозгаши са партијском књижицом и да лижем дупета горима од себе. Је л' то?
- Аха, а овде ти сви титрају, причај ми мало о томе. Кичма ти се искривила од рада, белог дана не видиш од посла, те паре што си уштедео, то је само зато што немаш кад да их потрошиш. И стално ти мало, у дупенце те алаво...
- А сећаш се кад нисмо имали ништа тамо, гољо један? Је л' ти тад било добро? Кад си радио за 60 марака цео месец, вук'о болесну кеву по пропалим болницама и гањао се са оцем алкосом?
- Ма то је друго, бре, будало, такво је време било, нико није имао. Ми сад имамо, живели би лепо у завичају, међ' својима!
- Живели би курац, глупи идеалисто! Је л' знаш да би те пељешили на сваком кораку, завидели, правили смицалице... Па је л' теби поента да само ти живиш лепо, скоте себични? И треба да одеш, да те растргну они вуци, кретену носталгични, посерем ти се у завичај!
- Устани кад помињеш Завичај, бедниче! А одакле си ти потекао, тако паметан, љуби те мајка? Да те нија пиргава Мери окотила, кучкин сине?! Ја имам право на носталгију! Од ње су боловали и Тесла и Пупин! Ко сам ја да се томе опирем? Ко си ТИ, човече, не познајем те више?
- Седи бре на дупе, шта ти фали стално, који мој? Јесмо здрави - јесмо. Је л' имамо - имамо довољно. Је л' можеш да одеш тамо кад хоћеш - можеш. Па шта би ти?
- Ма, знам брате, али тешко је.
- Па добро, није лако....

:непријатна тишина:


- Де, наспи још по једну, Миле.
- Баш сам то хтео да предложим, Бубреже, брате мој!