Napokon se u domacim serijama pojavio covek, kod koga ne moze niko da se zbuni sto se tice imena i prezimena, kao sto se to desavalo bezbroj puta do sada.

Imali smo Gigu Moravca, čoveka seoskog roda, kome su zamerali njegovu provincijalsku prostodušnost. No on je uspeo da pretvori svoju najveću manu u svoju prednost.

Imali smo Vukašina Golubovića, prosečnog Homo Balkanikusa, nešto možda manjeg moralnog autoriteta od Gige, čijem šarmu, pak, ni Malina Vojvodić nije mogla da odoli.

Konačno dođosmo do Gavrila Gavrilovića, a on je po mom skromnom mišljenju, golo govno (pazi, inicijali "G.G.", hehe). Ili barem teški neurotik. Šta to radi Gavrilo? Prvo, šef je u nekom propalom društvenom preduzeću i kao takav, mazne lovu iz zajedničke kase da da svojoj razmaženoj sestri za kupovinu stana. Potom te pare izgubi njegov sin (kome normalan čovek ne bi dao da čuva dve nacrtane ovce), pa stoga neovlašćeno prodaje imanje svog živog oca da bi došao do novih para, koje takođe nestaju. Svog najmlađeg sina tera na zanat kada padne na popravni iz istorije (e, sad, što je Beban debil pa od svega ljosne istoriju), i to kod majstora sadiste. Jedinom normalnom detetu, kćerki, pokušava da ruinira vezu, i to samo zato što se malo verbalno potkačio sa njenim dečkom, i to oko pitanja pristojnosti. Na kraju, završi u bolnici, a familija i kćerkin dečko ga vade iz septičke jame.
Usput, kad čuje da mu je sestra trudna, ne obraduje se, nego dobije tikove.