Po fizičkom izgledu, Giligicko Šušumigić se ne razlikuje od Bucka Obraščića. Mali je i buckast, al’ taman toliko da bude giligickast i da izaziva prstiće da ga štipkaju i tačinju (ne seksualno), o giligickanju da i ne govorimo. U suprotnom, nije ništa više od balončeta životinjskog, tj. ljudskog lika.
Kojoj god vrsti da pripada, Gicko-Giligicko je izrod. Muško-ženskog je pola, ali aseksualan i naivan, i stoga prava mikica. Krupnih okica, a bogme i ušesa. Pogled mu je blag, ali uporan, i neće ga skrenuti taman da mu šušumigasta egzistencija zavisi od toga.
Nekako, nije mu mesto na ovom svetu. Ne zato što bi prvi stradao u poplavama, uraganima i obračunima uličnih bandi, jer zasigurno bi, već zato što ljudi ne umeju s njim. Ljudi, takvi kakvi su, kada bi uvideli da je Šušumigica jedna pufna koja samo treba da se giligicne pa da se i giligickaroš i giligicnuti osete dobro, odmah bi to zloupotrebili, pa po cenu da ne osete pomenute draži. Iz inata ga ne bi giligickali, nego čupali i grizli. A Gicko-Giligicko nije za čupanje. On je samo jedna ružica koja bi da se gicka-giligicka. A i ne mora. Ali bi bilo lepo.
