Gledanje u šolju

Letnje vreme, predveče, protagonist priče u šorcu i papučama, zaseda za komšijski sto i pali cigaretu čekajući kafu na koju je pozvan sa puta, neočekivano mu se priključuju za stolom komšijske žene i on biva pomalo uznemiren prisustvom toliko glasova koji ga lažirano ljubazno pozdravljaju.

-Gorku piješ Vladimire?
-Da, gorku.
-Moramo da ti gledamo u šolju posle, tako lep dečko a devojke nigde.
-Nepotrebno je,stva..
-Ne, ne, moramo.

Nakon ispijene kafe ritual počinje.

-E sad prekrsti šolju i reci Za mene, za nju, za boga i zlotvora.
-Ja sam ateista otkad sam pogodio peticu na lotou a ova dva omasio za po broj.
-Reci š'asam ti rekla alo!
-U jbt evo, ne viči.
-Ovde imaš polihidrokslini alkohol sorbitol u strukturnoj formuli to ti je sreća.
-Pa kako sreća majku mu jebem kakve veze ima?
-Ovde se nazire susret sa lopovima to znaci da ćeš biti prognan u društvu.
-Hahaha brate nije srednji vek..
-Ništa, vezuj govno pa ću da kažem mužu da me uhvatio za dupe ima da ga oljušti.
-Pa nemojte molim vas šta sam ur..

Izgažen i nakon toga sodomizovan u podrumu Vladimir očajnički kucka arkadom u pod podruma, koliko mu to luft dozvoljava, krvari na smrt i biva zaboravljen.