Дешава се скоро свуда где има баба и печења. Повод је небитан (рођендан, слава, испраћај). Бакута полази од ногице, ребараца, бутке, шта јој се већ свиди, и лагано једе, као да хоће да прасе (овца или шта већ) на оном свету осети да је награбусило по други пут. Када поједе сво месо, бакута се ту не зауставља, него наставља и глође коску док се ова не забели. То је процес који траје дуже него сам оброк и чини се да је бакути сласнији него све остало. Небитно је колико зуба има баба, за коџос се увек снађе. Онда наступа победнички уздах, предах и једна љута. Коску баца џукцу који је само омирише и оде.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Rustikalno, nema šta pilsPlus.