Gradić u centralnoj Srbiji kojeg sam kad sam bila mala uvek zamišljala kao dečiji grad. Mislila sam da se tamo svuda samo prave albumi, sličice, dečije novine i da deca po vasceli dan lepe sličice, čitaju stripove i jedu eurokrem i euroblok.
Skoro-pa-imaginarni grad u Šumadiji, retko kad i udostojen tačke na srednje velikim kartama Srbije. Na pomen istog, Beograđanima se uglavnom mora priložiti i dodatak "120 kilometara južno ibarskom". Jug severu, a sever jugu, mesto za koje ljudi uglavnom samo čuju, ili prođu "onom obilaznicom" na putu ka Jadranu.
Među stanovnicima drugih gradova (srednje upućenima), Milanovac je uglavnom poznat po "Takovo" kremićima (koji su sada vlasništvo Vrščana) i "Dečijim Novinama", koje su osamdesetih imale licencu za "Paninijeve" proizvode, a danas su zarasle u vrzinu.
Mi, njegovi meštani, uglavnom vezujemo ovaj grad za nenormalno veliki broj banki (oko 3 po glavi stanovnika) i za (izgleda) nasledno-Socijalistički režim (oni isti koji su devedesetih bili u KPJ) koji bez obzira na nikakve rezultate i iracionalne poteze (čitaj: Rušenje bioskopa da bi se izgradila 100m duga ulica bez ikakvog smisla; otkrivanje spomenika Kraljici Dragoj u glavnom parku, uz činjenicu da nema nikakvog obeležja (ni na jednom mestu u celom gradu) porodici Nastasijević, itd) godinama ima vlast zahvaljujući podršci penzionera koji se i dalje navikavaju na činjenicu da Tita nema. Takođe, na brdu iznad grada nalazi se spomen park Brdo Mira, naša verzija Košutnjaka, koja održava centar za abortuse aktivnim.
Ukoliko ikad budete primorani da posetite ovaj grad, izbegavajte:
-Povrede, jer ćete pre umreti od krvarenja iz nosa nego prekinuti večne pauze lekara.
-Izlaske posle 10, jer ne postoji ni jedno normalno mesto, a na većini su moguće pomenute povrede.
-Muvanje devojaka jer su uglavnom "svetice u pokušaju", pride bez fizičkog pokrića, ili modni promašaji.
-Šetnje, jer je grad, estetski, izraslina oko autobuske stanice.
Zapravo, najbolje je da ne izlazite iz kuće.
