To mi je bila jedina prilika kad sam mogao da nadgovorim žensko!
Totalno zaboravljena telefonska funkcija, zahvaljujući masovnoj upotrebi interneta. Mogli ste da saznate šta se daje u bioskopima (obično kad dođe repertoar za bioskop koji ste čekali 5 minuta, neko vas nešto pita, pa morate da slušate sve opet ispočetka), šta ima tog dana na programu (u to srećno vreme bilo je samo tri kanala) sportske rezultate i naravno tačno vreme.
Moja baba se uvek posle zahvaljivala automatu...
-Tačno je 12 časova, 33 minuta, 10 sekundi.
-Hvala lepo.
-Nano, ne moraš da se zahvaljuješ, to je automat, ne čuje te.
-Pa šta ću kad mi tako lepo kaže...
korak 1: izadji u park
korak 2: potrazhi usamljenog penzionera na klupi
korak 3: pitaj da li je slobodno
korak 4: pojam postaje jasniji... i jasniji... i jasniji... i kad popizdish potpuno, on i dalje razjashnjava...
moj drug je pre neki dan greshkom seo pored Milke Canic (da, dobro si prochitao/la) u busu... ostalo je istorija...
