Grad i seks

Jara je izbijala sa svih strana. Iako je bilo 5 popodne, činilo se da sunce žeže jače nego u zenitu. Dobrivoje je sedeo pod tremom i nemo posmatrao krajolik. Lelujavi vazduh mu je izazivao vrtoglavicu. Iz daljine je mogao namirisati paljevinu suve trave pomešanu sa odurnim mirisom sagorevanja mladog, sirovog bagrema i burjana po vrzinama. Međutim, ničega za uši nije bilo. Ako bi se udubio, mogao bi čuti samo jednoličan, ali veoma tihi zvuk zrikavaca. Gledajući prema kristalno čistom nebu, mogao se zakleti da nazire stakleni poklopac koji je u selu stvarao efekat ekspres lonca. Pogled u zemlju ga još više onerapoloži. Ispucalo tlo ja zjapilo, spremno da prihvati i najmanji nagoveštaj osveženja. Seti sa kako je jutros u njivi video isti prizor, dok je obilazao kukuruz. Iako se bližilo vreme berbe, hibridni klip, koji je do sada trebao razviti svoju punu dužinu, je ostao impotentan i jedva prevazilazio veličinu kokavca. Ni u bašti nije imalo šta da se ubere. Dobrivoje ne pamti da je voda u bunaru bila na tako niskom nivou, već dva puta je ovoga leta produžavao lanac na vratilu.
Ljubinka tromim korakom izađe iz kujne i prosu vodu iz vangle na cveće pored kuće. Od neočekivane siline ovog talasa, skoro sasušena muškatla se savi do zemlje. Ni Dobrivoje se se ne seća kada je Ljubinku video bez podvezane marame. Odavno sede vlasi su sada počele da žute. Na, zbog žalosti za bratancem, crnoj majici, jasno su se oko pazuha ocrtavali mokri krugovi koji će kasnije dobiti beličastu nijansu.

Odjednom mu se učini da oseti lak povetarac kako mu šašolji ogromne uši. Blagi osmeh mu ozari lice, i on, maltene, skoči sa stolice. Iz tri koraka pređe put od trema do sredine dvorišta. Pogled mu se zaledi. Preko vrha krova ugleda crni oblak kako punim kasom nadire preko Rudnika. Prekrsti se tri puta. Stoka jezivo zarika. Živina je usplahireno trčkarala po dvorištu, kao bez glave. Činilo se da će kuče otkinuti lanac. Ovce, koje su do tog časa plandovale, same uđoše u tor, blejući. Nebo se zacrne i komadi leda počeše da padaju po dvorištu. Ćeramida na kačari prva pokleknu. Tuja pored štale nije izdržala nalete vetra. Stotine različitih zvukova se slivalo u prateći vokal Ljubinkinoj solo kuknjavi. Praćena munjama i grmljavinom, letnja oluja je nosila sve pred sobom. Iako nije trajalo duže od pet minuta, Dobrivoje se oseti starijim za deset godina. Ionako slaba letina bi zatrta u rekordnom vremenu.

- Šta ćemo sad, crni Dobrivoje? Sve ubi...
- E, sad se možemo jebati!, više za sebe promrlja on.

Ljubinka, ne razmišljajući, mahinalno zadiže suknju i kecelju u isti mah, godinama uvežbavanim pokretom. Dobrivoje je samo čudno pogleda.
Laganim, staračkim korakom odgega do magaze da proveri zalihe prošlogodišnjeg kukuruza i nivo rakije u buradima.
''Preživećemo i ovo'', pomisli on.