Granični prelazi: Spoljašnja Srbija - Unutrašnja Srbija

Наплатна рампа Бубањ Поток:

- Боже, шта је ово? Па никад нисмо оволико чекали на наплатној рампи. Цео сат! Ово као да је гранични прелаз. Па мање смо чекали на Хоргошу летос кад смо ишли у Сегедин! Ово је нечувено за наш Београд! Ми, Београђани, морамо да пишемо властима да је ово недопустиво за једну метрполу.
- Јој, умукни, Живадинка, пизда ти материна луда, јебала те метропола да те јебе! Ја возим цео дан од Сурдулице довде, а не ти.
- Гагице, као прво, престани да ме зовеш тако. Мене сви у Београду зову Дина и тако ме познају. А као друго, нервозна сам, поквариће нам се храна у гепеку.
- Као прво, престани да се измотаваш, ја сам Драгослав, а не Гагица и оженио сам тебе, Живадинку, а не Дину. А к'о друго, нисам ја крив што су нам твоји претоварили кола "да нам се нађе". Где ово да ставим кад нам је шпајз мањи од овог гепека? Ти си тражила да идемо код твојих за Ускрс. Могли смо лепо да седимо код куће, а ти запела да идемо, па да идемо! Е, нећеш више! Од сад за празнике идем само на Авалу.
- Добро, ићићемо за 1. мај на Авалу, правићемо роштиљ и...
- За 1. мај идемо код мојих - у Богатић! Могли бисмо буразер и ја да натакнемо неко прасенце на ражањ... А и кума Добривоја да позовемо... Ух... Окрећеш полако ражањ, циркаш пиво... То је, бре, прави одмор...
- Али сад си рекао...
- Шта сам рек'о? Ама, чујеш ли ти, жено, шта причам?
- Али...
- Море, ћут', бре! Немој да те сад да те избацим напоље па ћеш пешке да ми идеш до Жаркова! Идемо у Богатић, шчула!