inat

Негде у Левчу...
- Мораш!
- Не могу!
- Хехехехе! Не смеш!
- Ко, бре, не сме?
- Па ти!
- Ама доста је било!
- Није! Ја ћу још! А ти и не мораш, ако нећеш!
- Е, 'оћу! До даске! З' инат!

Сутрадан: У околини Белушића два човека умрла услед тровања метил-алкохолом.
_____________________________________________________________________
5079. година
Свемирски брод "Велика Србија" је доспео у неистражени део свемира. Посаду предводи капетан, Драгослав Сарматовић, а са њим су поручници Часлав Словеновић и Славомир Илировић.

Часлав: "Ово је крај. Нема даље. Последња галаксија се налази милијарду светлосних година иза нас. Овај нови Теслин погон мало нас је одбацио предалеко. Ова средина није ни празан простор, ни тамна материја. Упали смо неко подручје које чини материја у нама непознатом стању. Саветујем Вам да се вратимо."
Славомир: "Да, заиста, овај унапређени Теслин погон ради исувише добро. Јесте ово необична средина. Час тамна, час светлуцава, инструменти су потпуно полудели, али не очитавају никакву опасност. Температура је идеална нормалним условима на Земљи, требало би да буде близу апсолутне нуле. Необично за простор који делује као да је празан."
капетан Драгослав: "Не долази у обзир. Морамо да видимо шта се налази даље!"
Ч: "Гос'н, капетане, да се вратимо? Читао сам скоро неке старе списе, налетео сам на баба Вангино пророчанство. Знате, баба Ванга је још пре више од 3000 година рекла да ће крај света доћи 5079. године. А сада је та година."
КД: "Баба Ванга? Па ти, Словеновићу, ниси читав! Па Даунов синдром је искорењен још пре више од 2000 година, а ти си га сам створио. Ко још верује у приче од пре 3000 година? Да нећеш можда почети и хијерогилифе да користиш као стари Египћани?"
Ч: "Али знате да сви људи, па и ми Срби, избегавају оваква подручја још од оне катастрофе брода "Западна Индија" пре 100 година. Нешто се чудно десило кад је један од чланова посаде изашао да поправи предајник. Просто је нестао чим се изашао напоље. Остао је само скафандер. Ова средина као да гута свако живо биће."
КД: "Па ко те тера да излазиш напоље? Само укључи погон на 30% да да видимо где ћемо стићи.
Ч: "Али господине капетане, ово је крај нама познатог свемира. Ниједно живо биће није стигло оволико далеко. Чак ни ови са "Западне Индије". Шта ако је ово нека мембрана, а ми прођемо кроз њу и избијемио негде у још више непознато и можда стварно све нестане. Па председник српске колоније, планете Перун , Свевлад Вишеславић је строго забранио својим бродовима да долазе овако далеко."
КД: "Свевлад Вишеславић? Море, јебем ја њему све по списку! Издајник! Лажни Србин! Ванземаљаски плаћеник! Одбија већ 10 година контакте са матицом на Земљи, тражи независност. Њега да слушам? Ма јок! Видим ја да си ти опет јео питу са оним њиховим плавим тартуфима па си почео да булазниш. Мада... Био је у праву за оне Анукијанце кад нас је опоменуо да покушавају да нам подвале онај чудотворни напитак вечности, а само су хтели да нас потрују и заузму Земљу. Сви се помамили за том водицом, а ми, Срби, за инат нисмо хтели, потроваше нам скоро целу цивилизацију мајке им га покварене. Још су убеђивали људе да потичемо од њих. Ми, Срби, народ небески да потичемо од неких жгољаваца са Сиријуса! Лаж, бре! Море... можда је матори у праву. Јес' да је плаћеник, ал' увек зна нешто, увек зна да предвиди опасност... Ма како ли матори покварењак све то зна? Ухххх... Ипак ћемо да се вратимо. Окрећи брод!"
С: "Хехехее! Шта је било, гос'н капетане? Прпа, а? Ипак не смете даље!"
Ч: "Јепсе, Славко! Што с' тол'ки коњ? Ако се нешто већ миленијумима не мења код нас Срба, то је инат! Немој да га провоцираш, тако је разнео пре 20 година цело сазвежђе у галаксији Вир, кад му је онај његов шунтави брат, Рајко, рекао да не сме да испроба нову неутрино бомбу. Додуше попио је тад мало више оне перуновске шљивовице."
С: "Е, мој Чаки, био си и остао пичка! Шта си се усрао! Није то исто! Шта је било, господине капетане? Не смете?"
КД: "Ко, бре, не сме? Чаславе! Пун погон! Идемо даље! З' инат, бре! Шта ме гледаш? Пун погон! Видите! Ништа се страшно не деша..."
(Тог часа простор који познајемо нестаде и време преста да тече...)