Greška prirode 1.2

Nenadjebivi superlativ ružnoće. Atribut apsolutne i neuporedive nakaznosti. Estetska titula koja se dodeljuje isključivo individuama tako unesrećene spoljašnjosti da istom mogu jedino privući ose ili jebeni meteor a oterati zmije, guštere i krokodile ( ostale gmizavce i da ne pominjemo ). Opisni pridev kojim imenujemo sve one, čini se od Boga izdane, osobe koje nisu ''samo'' ili ''jednostavno'' ružne već svojim fizičkim izgledom ( a neretko i u kombinaciji sa odgovarajućim mozgom ) ozbiljno i na krajnje SLOŽEN način dovode u pitanje samo poreklo ljudskog genoma (genom = skup svih gena ; prim.prev ). Poreklo izraza datira još od postanka čoveka ( izvesnom Adamu je bilo mnooogo dosadno) a upotreba u današnjem slengu se jedino može objasniti primerom bubašvabe. Naime, ova grozomorna buba spada u, ruku na srce, jedna od odvratnijih stvorenja na planeti Zemlji ali je i pored toga ne možemo nazvati ''greškom prirode'' jerbo ju je dobri Bog zamislio i stvorio da se rodi, živi i umre kao prokleta bubašvaba. To, međutim, nikako ne možemo reći i za ljudske primerke iz naslova. Njih Gospod kao da je napustio. Odjebao. Zapalio i nije se vratio. Preselio se i nije im javio gde. E sad, šta se tačno odigralo tokom svetog i, što se carstva zemaljskog tiče, neophodnog čina začeća i ko je šta ujeb'o neposredno pred samu ejakulaciju ( neki pominju i ''preobilnu konzumaciju tečnog šodera, tečnog šodera''... ) – niko nije u stanju pouzdano da kaže ( a tu mislim i na same roditelje čudovišta ) ali šta god da je u pitanju, konačni proizvod nije ispao nimalo lep za oko ( doduše, ni za sekiru ). Posle devet meseci TREĆEG STANJA, umesto zdrave i prave ljudske bebe, izleglo se malo, rutavo zmajče. Al' neka ga. Nek' je živo i zdravo. Samo nek' ne prilazi...