Nekad si u mojoj glavi mogao da prisustvujes ozbiljnim dogadjajima i raspravama....kad se samo setim kakvi su sve likovi bili u njoj, prave legende, znali smo da se zajebavamo, ali znali smo da pricamo i o ozbiljnim stvarima....ja, ja, ja, ja, ja, ja, ja, ja, ja i gomila drugih.....eeee kad se setim kad su me zatekli sa curanom jer je jedan od nas umislio da je djilas, bukvalno svi popadaju sa stolica od smeha, onda me hospitalizuju na godinu dana i jos tuku svaki dan, al ja se uopste ne disociram i ne aktiviram neku od drugih licnosti da lakse podnesem traumu nego odsluzim sa ove, al makar svi pocrkaju od smeha, a ne ovo danas sve neka usiljena racionalnost i trezvenost....nikad vise necu biti ja to sto sam nekad bio, ko zadnji izadje neka ugasi svetlo