Gustiš

- Šta ti predstavlja ova slika nerazumljiva umetnička spodobo?
- Šta predstavlja? Pa vidiš ove skorele gromuljke ljubičaste boje – oni su ostali na platnu od božjeg razmazivanja po svetu u one dane kad se gustiš razblaživao pa nastalo ovo isprano nebo... JEL JASNO SAD?!

- Aj daj nešto za čitanje dokon sam sad pa ono da iskoristim...
- Drž ovo, ko stvoreno za tebe!
- Šta je ovo... U potrazi za izgubljenim vremenom, da vidimo... u bre brate kaki ti je ovo gustiš, nema slika, nema dijaloga, nema ni pasusa jebenog, daj nešto normalno!
- Hmmm dobro evo ti Prva brazda, i da mi izdvojiš temu i ideju dela!

- Tebe bre čovek da ne pušta u wc, kakav si mi ono gustiš izasrao?

- U bre ženo ja jes da sam starovremski, al kakav ti je to gustiš? Ne, ne ne pišmanim se nego samo kažem, onako čisto fenomenolški, zanimljiva pojava...

- E mali, nemo te pljunem da oslepiš, konačno mi sazreo kašalj, izbacujem neki zeleno smeđi gustiš ko mutogen nindža kornjača...

- Kuda s tim sokom?
- Pa da bacim, prazno...
- Od breskve pa prazno, e sine moj, ima tu još gustiša, mož se razblaži!

- A kako ti se sviđa moje selo? jel da je bolje ovo nego ono drljavo i prljavo more?
- Ma super, samo dokle ćemo da se probijamo kroz ovaj gustiš, gde ti je kuća? aaaaaa...
(Izgladneli džbun koji jede zmajeve al jebiga sad, dajštadaš - žvak žvak hšhšhš podrig)
- Ma tu je trebalo da bude... Dušo, dušo eeeej, de nestade?

gustiš definicije - dosadne, bez novog reda, bez tačke, ogromne:
- evo ti plus, verujem da si ti to dobro napiso, al ja kroz ovaj gustiš ne mogu da se probijam, poništiće mi ovaj kafetin što popih.

- I kaže carica meni, Pero devet puta zaredom alal ti kurac, ja njoj nije devet nego deset, ona devet, ja deset, devet, deset dža bu i opalim ja nju i jedanesti put, ulepila se u onaj moj gustiš za presto, ni deset opričnika nisu mogli da je odlepe!

♪♫♪
Do-đi-ii mala da ti tutkališem
no-ga-ru sa mojim gustišem
op mala bosnoga kako živiš bez onoga
...
♫♪♫