Superlativ parazita.
Lik koji ti se uvali na gajbu kako bi tu ostao "par dana" dok se ne snađe. Po uzoru na hajduke koji su terorisali svoje jatake svake zime, od Mitrovdana do Đurđevdana, i današnji hajduk najčešće prazni jatakov frižider, ostavu i novčanik, a puni kuću svojim sumnjivim prijateljima i đubretom koje ga mrzi da pospremi jer je jebena lenština i parazit.
Hajduk se ogleda u liku tetke koja se nije udavala, babe koja je već deset godina na samrti i želi da poslednje trenutke provede sa najbližima, rođaka koji je došao iz unutrašnjosti da studira sto godina, teče iz Austrije čiji je tamošnji biznis propao pa je od osvete Kurda kojima je dužan kintu pobegao u rodnu grudu kod svojih bližnjih da bi spasio živu glavu.
Hajdučija se prenosi sa kolena na koleno, ako npr. hajdukova baba, koja ga je primila u stan dok ne nađe posao i snađe se u velikom gradu, pod nerazjašnjenim okolnostima umre zbog promaje i taj hajduk nasledi tu nekretninu, posle će kod istoga u goste na neodređen vremenski period doći novi hajduk i tako u nedogled.
Jedina stvar koja razdvaja moderne hajduke od onih originalnih je ta što njihov Đurđevdan ne dolazi nikad.
1788. godina, šumadijsko selo
Jatak: Gazda Đorđije, evo, gotovo je pečeno pile. Vi pojedite ovo meso, a deca će da oglođu kosti. 'Oćete da probate ono vino što sam čuvao specijalno za Mitrovdan kad ćete vi opet da se uštekate kod mene i da započnete novi ciklus parazitovanja u mom skromnom domu?
Hajduk: Šta ka'š, koji kurac... nebitno, aj daj vino da probam.Posle obroka
Hajduk: U, jes' bilo dobro, kojekude... Aj zovni Maru, opet mi se, da prostiš, uzdiglo ovo prase bez ušiju.
Jatak: Nemojte, gazda, prošle zime nije mogla da hoda žena dve nedelj...
Hajduk: Ti 'š meni da kažeš! Aj donesi onaj bič, kojekude.
_________________________________________________________________
2012. godina, Beograd
Hajduk: Baba, je l' može malo tiše ta turska serija, došla mi koleginica da spremamo ispit? E, da. I ako možeš da mi opereš onu posteljinu, nešto belo se skorilo na njoj. Stvarno ne znam šta je, jebem li ga...
Jatak: Slušaj ti, pička ti materina bezobrazna. Aj da trpim što te već sedmu godinu gledam, i što sam ti dala pare za tri obnove godine otkako te se otac odrekao. Aj da istrpim i što ti ceo dan iz sobe dreče one sotone dugokose. Aj da zaboravim i što sam morala goblen i broš da prodam da bi ti vratio dug u kockarnici. Ali da gledam kako dovodiš ove kurveštije koje si pokupio u kafančinama, a predstavljaš ih kao koleginice, i da ti perem tvoju posteljinu isvršavanu NEĆU! Sad da isteraš onu kalašturu napolje, pa da polako počneš da pakuješ ta tvoja govna da ne uzmem onu sataru!
Hajduk: Polako baba, kojtikurac?!
Jatak: :uzima sataru, zamah prema hajduku:Sutradan u Kuriru u rubrici "Hronika":
Stravično samoubistvo! Student sam sebe ubio satarom, a potom se i zapalio zbog droge! Njegova baba u šoku!
Čovek koji je, prema narodnim pesmama, kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Pa, to je, dakle, svaki čovek koji voli da jebe udate žene. Ako pretpostavimo da se može naleteti na muža - boksera, shvatamo da takvi ljudi poseduju sve osobine koje karakterišu hajduke.
Osoba koja je '41. pocinila ubistvo, a potom pobegla u sumu "u hajduke".
Danas se doduse tako nazivaju i osobe koje ubiju nekolicinu ljudi, otmu nastradalima imanje i dobiju boracku penziju...
Zaposleni na šumskoj naplatnoj rampi.
