Glavni, najbitniji delovi priče, ono što svaki sagovornik želi da čuje, bez nepotrebnog detaljisanja i objašnjavanja od Kulina bana.
- I tako ja krenem da se pripremam kao Brazil za svetsko prvenstvo. Savršena temperatura u sobi, adekvatna muzička podloga za celonoćno bambusanje, od bljutavih crnogorskih sentiša, do muževnih tenora iz perioda bleksploatacije, pažljivo birana hrana, izobilje veće neg' za slavu, vina...
- Dobro je, Kazanova, imam zakazano bančenje ispred dragstora, daj hajlajtse, jesi ućer'o il' ost'o suv ko ta tvoja vina?
- Sve beše fantastično, mala od foršpila ovlažila ko Čerapundži, ali mi vršnjak otkaza u presudnom momentu...
- E, moj mekušcu...
- Dogovorili smo se u vezi popravnog, kaže bolje nije jela u životu, pa je voljna da mi pruži još jednu šansu...
- Znači, ode još jedna plata? E, moj ti, nisi još umočio, a već te košta ko Svetog Petra kajgana. Pozovi bolje neku agenciju.- Pripremim se ja lepo, da ne prepustim ništa slučaju...već sam dva puta padao, rek'o treći put nema šanse. Svih 56 pitanja držim u malom prstu i pođem...prvo autobus dođe 15 minuta kasnije od predviđenog, pa uđe kontrola...
- Ne odugovlači, 'oću hajlajtse, jesi položio, ili da skidam opasač?
- Debil od profesora se nije pojavio.
- Znači, ništa! Skidaj pantalone!- I tako, ja direktoru predočim sve kvalifikacije, doktorat sa Megatrenda i diplomu sa kursa daktilografije...
- I? I? Hajlajtsi? Je l' te zaposlio na kraju?
- Jeste, pofrulala sam mu na pauzi za ručak.
