Честа поштапалица ликова који су, осим што су гнусни лажови, такође и жешћи комплексаши, који се користе извитопереном логиком да ће људи о њима мислити боље ако кажу да презиру неки омражени жанр. Увек је било људи који осећају огромну потребу да буду део еманциповане кул масе која презире ретроградне индивидуе и мисли да је овладала квантном механиком ако зна две песме неког култног рок бенда, и да доказује другима како је од њих боља и напреднија. И док са њих све вришти "Look at me, I'm smart" док поносно истичу како су део ЕКВ секте, не схватајући колике су заправо паљевине, бесрамно ће стрпати у исти кош цавуље са штајге и једног Тозовца или Станишу, само зато што су они изнад тога. Јер то су они. Они разумеју Моцартове хармоније. Они осећају тенор Марвина Геја. Они су проникли у суштину Стивија Вондера. Они живе депресију Кинг Кримзона. Они схватају за шта је живео Боб Марли. Капирају велтшмерц Џима Морисона. Рангирају Боувијеве албуме по комплексности док ишчекују нови Тул.

Они слушају све сем народњака. Што неко написа, треба их стрпати у подрум са Александром Ковач и Тхе Фрајлама, јер заслужују пакао, а то је горе од пакла.

Убијање сваког покушаја иоле нормалне конверзације од стране атрактивне припаднице женског пола са неатрактивним припадником мушког. Контрацепција без коитуса. Пре него што је нормалан разговор уопште зачет, његово семе је звекнуто мацолом углаву, као ономад Наташа Нинковић од стране Талета Суровог, и више је него јасно да од свега неће бити апсолутно ништа. Неко ће рећи да је боље тако него да те завлаче. Али, са друге стране, ако се девојка није потрудила ни да тврди пазар са стандардним "Видећемо", "Договорићемо се", "Може у следећем плеистоцену", него одмах у корену сече сваку интеракцију, то значи да си са њене тачке гледишта невидљивији од "Ф-117 А", размишља о теби колико син Жељка Митровића о народним кухињама, а контакт са тобом је интересује колико и број претрчаних јарди Маршала Фолка у руки сезони. Да имаш иједан проценат шансе, макар хипотетички у даљој будућности, задржала би се макар привидна уљудност, и твоја с муком скупљена муда не би била из прве згњечена у преси као Шварценегер у првом "Терминатору". Да одмах знаш где ти је место.

Појава која је увек била и биће присутна, само што је се сви сете и размишљају о њој тек онда кад се сматрају оштећеним, а никако у ситуацији кад су можда они неког натерали да се осети као безвредно говно, макар и ненамерно.

Први постулат: Женску пажњу нећеш добити уколико ниси репрезентативног изгледа и не испуњаваш већ одавно успостављене критеријуме привлачности, при чему се гледа сваки детаљ на лицу и телу. Људима прелепог лица и тела је све много лакше, отварају им се готово сва врата и људи се другачије понашају у њиховој близини, и много им је лакше да остваре потребне контакте. Привлачним мушкарцима ће жене саме прилазити и моћи ће сами да изаберу којој ће рестаурирати вулву, а коју ће одбити, уз комплименте, тако да она ипак помисли да, макар у будућности, има неке шансе, уз констатацију да је испао фин и да није ђубре. Ако је изглед просечан или никакав, може да те извуче само дебели банковни салдо, величине Форт Нокса, па да се надаш да ће се уз тебе скрасити нека добра риба кад почне да јој истиче рок трајања. Ако ниси миљеник фортуне, можда ти западне и неки просек, такође тек кад јој прође време, јер и оне прво иду на најбоље. Поред ове две категорије, пожељно је такође бити и кршни, доминантни домаћин који је у могућности да ради тешке физичке послове, вози, поправља ствари по кући, и генерално ради све послове намењене мушкарцима, ниједна не жели метиљавка који није у стању да подигне тешко (неће проћи прича о једнакости полова кад стигне десет метара дрва, иако је она потекла од жена), не вози ауто и склања се у страну кад упадну лопови, уз речи "у шпајзу имате добру домаћу, а у спаваћој соби ми је жена, само мене не дирајте". Ако ниси ништа од овога, можда убодеш једино неку радодајку коју јебе година производње, а нико је није већ узео јер је простакуша и дронфуља и пола града већ добро зна каква је.

Додатак првом постулату: Ако имаш неки упадљив недостатак, не ходаш како треба, слабовид си, имаш блаже менталне поремећаје, социјалан си колико Ледерфејс из "Тексашког масакра", гојазан си и слично, а успут изгледаш као да те правио Лука Модрић, нема ти помоћи. Унапред си означен, као жигосана стока, као јунак Домановићеве "Данге" и ту нема помоћи, јер те супротни пол уопште и не региструје као мушкарца способног да их оплоди, и служићеш вечито само за тренутке досаде, или за суботе увече кад нема никог бољег. У њиховом мозгу је прекидач који те оживљава као репродуктивно способног мушкарца (ма колико ти то био) потпуно искључен, у случају да недостатак није невидљив голим оком а ти изгледаш као Бред Пит. У супротном, можеш да на'ваташ неку од претходно поменутих радодајки која је начисто пропала, или рибу са неким сличним дефектом, која због тога такође не добија пажњу мушкараца.

Други постулат: Мушку пажњу нећеш добити уколико ниси репрезентативног изгледа, али они су много мање пробирљиви и брже попуштају, иако је женски сексуални нагон јак исто колико и њихов. Друштво је мушкарцима наменило улогу оних који морају да приђу, те се они чешће одлучују за сигурније варијанте, уколико не прођу код оне на коју су се намерили. Неком је важније лице, неком тело, али да би завредела минималну мушку пажњу, мораш макар просечно да изгледаш. Ако си поред тога и способна да будеш домаћица, а поклопи се да си и нешто више од просечне камењарке кад је у питању укус за филмове, књиге и игре, или имаш појма о спорту, то је најбоља комбинација, мада је та врста скоро изумрла. Ипак, ако изгледаш као нерођено дете Марије Шерифовић и Толета Караџића, неће ти помоћи ништа, можеш само да чекаш неког очајника који нема избора, или се пијан зајебо, па да га зафркнеш на трудноћу.

Трећи постулат: Било да си жена или мушкарац, ако не припадаш ниједној од поменутих група, или спадаш у оне из додатка првог постулата, твоја ситуација је екстремно тешка. Свако ће рећи да физички аспект није важан и да има и битнијих ствари (што, на дуже стазе и јесте тачно), али теби то ништа не вреди. Можеш да будеш члан МЕНСЕ који рецитује Хомера на старогрчком, дубински анализира кризу на Блиском истоку, скида бечке класичаре на слух, и по тежини рангира 18 поглавља Џојсовог "Уликса". Можеш до сутра да причаш како је то што ти знаш и можеш важније од животињских, прљавих нагона за коитусом, с обзиром да тебе нагризају исти нагони. Јебати/примити нећеш, осим можда у изузетним (горенаведеним) случајевима.

Сви знамо шта представља реченица "договорићемо се". То је културан одјеб који се обилато користи, јер нам уврежене инхибиције не допуштају да посегнемо за нечијим искренијим, типа "нећу", "цвиле ми јаја", "морам да пустим теле да подоји", и слично. Гаранција очувања пристојног односа упркос испали.

Све је то легитимно. Међутим, када ово чујете од девојке која вас занима и потенцијална је изабраница вашег тукидида (макар у вашој глави), онда одјеб поприма потпуно нову димензију. Ако се није потрудила чак ни да смисли довољно добар изговор и тиме бар привидно уважи напор који око ње улажете, онда вас на њеном радару за потенцијалне јебаче нема у оквирима познатих планета Сунчевог система. Нисте довољно добри ни за трећег квотербека у њенон тиму. Колико год да је загорела, ви нисте тај кога ће звати.

Привидна уљудност остаје, али ће вас даље инсистирање само још дубље укопати, и то треба разумети на прави начин, а не дозволити држање на узици. То што није наглас рекла да је занимате колико и распоред немачких јединица у операцији Шварц, не значи да није тако. Али, пошто ипак жели да мислите да је добра особа, упркос томе што вас је најстрашније о'ладила, она ће посегнути за лицемерном реченицом из наслова. Па ви изволите, интерпретирајте.

Одвратна флоскула која се у новије време односи на неког млађег глумца дилетанта за којим је већински део жена Србије почео да уздише и подврискује, пошто се пробио у одређеној улози, или неколико њих.

Брзином светлости се медијски ствара слика у народу да је дотични некакав амалгам Љубе Тадића, Белмонда и Бранда, има нежну и романтичну страну, али може да буде прек и пргав кад треба. Момак за све, за наше немирне сне. У приватном животу патријархално васпитан и привржен традиционалним вредностима, а у уметничком, камелеон. Глуми, пева и псује на више језика, зна да спреми подварак и мусаку, и поправља све по кући. Прште фејсови, инстаграми, твитери и остала чуда. Стижу брачне понуде зачињене провокативним сликама, али он је веран и непоколебљив. Стиже још улога да се учврсти статус звезде. На исти калуп, наравно. Зашто мењати победнички тим. Раскид. Глумац године. Помирење. Брује медији. Зову страни редитељи. Велика каријера на помолу. Обожаватељке све луђе и луђе. Одмор у Турској. Најезда загорелих земљакиња.

Тако сваки час. Процес се врти по цикличном алгоритму, само се имена мењају. Небитно што је у питању најобичније малокрвно дрво које има моћ трансформације колико и стиснута пластична флашица кока-коле, и не би убедило ни Стивија Вондера у своју "вештину", добар маркетинг, добра веза и добра пропагандна машинерија чине своје крадући хлеб стварним уметницима који се поштено муче по позоришту, јер не могу да дођу на ред.

Реч која срозава особу која је обавља на ниво једноћелијског организма, лишавајући је сваког достојанства, поноса и принципа. Претвара човека у пуки инструмент, кататоничну бескорисну масу која потписује папире, притиска дугмад и клима главом по туђем налогу. Слуша шта му се каже, диже руку кад треба и одобрава. Нема много везе да ли је у питању чисто користољубље или идеолошка заслепљеност, све се своди на исто. Функција од људи прави амебе и чим неко покуша да активира још коју ћелију, одмах бива склоњен. Можда и највеће зло које доноси је мегаломанска илузија да се човек који је обавља стварно за нешто пита и о нечему одлучује, што може да има још горе последице. Истина је да увек и над попом има поп, чак и они који се сматрају светским владарима, увек имају неког изнад себе у корпоративном ланцу исхране.

Обични смртници, нажалост, зависе од функција и њихове милости. Платон је рекао "Казна за неучешће у политици је та што ће државом управљати гори од вас". Како то изгледа, видимо већ десетинама година уназад. Они који рециклирају једну политику сто година, изговарају исте излизане флоскуле, и успут раде шта хоће са платама, пензијама, па на крају и животима свих осталих, свакако јесу гори од нас. Али, шта је решење? Функције су увек припадале онима који су на нечијем платном списку, а њима то не смета, јер у процесу смејуљења у камеру и увлачења у буље оних одозго обезбеде за шест наредних генерација.

Рекло би се да је овдашње тло најплодније у Европи за најразличитије могуће функције. Таква врста људи некако увек нађе начин да исплива. А наше је само да не обраћамо пажњу на човека иза завесе. Ако неко то и уради, брзо ће стићи нови човек, нова завеса и нове флоскуле.

Примарно значење ове речи се већ зна. Међутим, користи се и у пренесеном значењу "друг", када неког дуго чекамо или преклињемо да нешто уради. Тада молба добија на тежини. Понекад се користи и у шаљивом тону.

Особа која је до те мере иритантна и неподношљива да би успела да сјебе дан и врховном вожду курцобоље, Сидарти. Једноставно је немогуће остати имун на глупости које изговара и пиздарије које прави, па све и да сте зен мастер првог реда. Само присуство дотичног ентитета у видокругу убија лучење серотонина и буди пориве за завлачењем под асфалт док не ишчезне. На оној чувеној таблици "у ову кућу сви доносе радост, неки кад уђу, а неки кад изађу", спада у оне друге. Иритантност може да буде узрокована различитим факторима, од досаде до размажености, али све се на крају своди на исто. Дан буде упропашћен.

Особа коју замишљамо током самогратификације.
Легенда каже да то не може да буде неко ко нам се стварно свиђа.

Женска сиса, прилично великог обима, али не много чврста, већ мекана и опуштена.

Карактеризација спортског судије који ужива да сецка игру, суди сваки контакт и константно прекида меч, који је ионако обично сиромашан течним акцијама. Углавном се односи на фудбал.

Турцизам који значи трачарити, оговарати, ширити приче и гласине. Омиљена занимација дежурних чешљача језика и радио-Милева, који ће, нарочито у мањем месту, уз кафу обухватити цело место и усплахирено говорити о стварима које су се дешавале у последње време, посебно узбуђени ако је нешто лоше у питању, као да су једва чекали да се некоме нешто деси, па да могу да обогате конверзације тиме. Код жена је склоност ка вућумарењу израженија и експлицитнија, поготово кад су у већим групама, мада је свакако присутна и код мушкараца.

Еуфемизам за ужас, катастрофу, срање и сличне уобичајене одреднице када нам се нешто нимало не свиђа, а желимо да испаднемо фини и културни. Мало је педерски, те га углавном користи женски пол, док мушкарац томе у 90% случајева прибегава кад је у друштву женке коју још није обалио, а нада се да хоће.

Упозорење на предуго трајање неке радње, које такође даје до знања да је ономе ко то изговара већ мало пун куфер чекања да се све то заврши. Метафорички речено, паде мрак док се тај смилује да обави посао.

Сигуран знак да је ословљена страна нешто дебело засрала.

Мозак коме људи по навици све опраштају. Већина ће рећи "није он то мислио, пијан је", али то је грешка у старту. Истина је сасвим другачија.

Људи немају два мозга, један за трезно, други за пијано стање, нити имају преграде у мозгу које се активирају по потреби. Алкохол уклања блокаду, инхибиције и фасаду пристојности иза које се крију намере и мисли које нису за јавност.

Има људи који своју пијанку подносе нормално и уобичајено. Певају (или то покушавају) више него обично, кесере се као шипарице или повисе тон чешће него што би требало. Али, ако неко улази у интензивне вербалне расправе, или има обичај да се качи са другима, чак иако то трезан не чини, на то се мора обратити пажња. Највећа је заблуда да нас алкохол чини онаквима какви нисмо. Он заправо онемогућава да кријемо какви заиста јесмо.

Друга је ствар што то понекад доводи до болних спознаја и разочарења. Али, ако је питање која је од те две дијаметрално супротне особе права, дилема заправо и не постоји. Пијани мозак не може и не сме да буде заштићен од одговорности за поступке које је узроковао. Какве год последице то повукло за собом.

Апсолутни краљ и кошаркашка легенда. Никад није био врхунски играч, али је оно што му је ишло добро радио одлично. Познат је по чувеном нагуравању противника под кош и по чувеном леђном ролингу и финти коју нико није боље изводио. Увек велики професионалац и увек давао све од себе, а томе сведочи и чињеница да је у тимовима оба вечита ривала био један од пресудних фактора за освајање титуле, што га чини једним од ретких који је у оба табора играо на врхунском нивоу. Такође и један од ретких о коме нисам чуо лошу реч ни са једне стране. Играо још у Војводини, Израелу, Немачкој, Пољској, Украјини и Турској. Са млађим репрезентативним категоријама има две бронзе и једно злато, а бар на једном такмичењу је требало да понесе и дрес А репрезентације. Као члан Војводине играо на Најкијевом купу за најбоље младе играче из целог света против Америке, између осталих и против Кевина Гарнета.

Прави пример великог спортисте. Недавно је, са 36 година завршио каријеру.

Легендарни плејмејкер Чикаго Булса, тима у коме је почео и завршио каријеру. После њеног престанка, његово име је почело да се користи као сленг за фрулање, јер је, је л' те, Би Џеј скраћено од блоуџаб.

Згранута констатација након што се деси нешто што се у нормалним околностима и условима не дешава готово никад. Кад се оствари нешто тако незамисливо, обично се говори да ће то неког пса да кошта живота.
Блажа варијанта је пашће снег.

Без бриге, твоја тајна је сигурна са мном, КГБ неће моћи да извуче ништа из мене.
Ништа не би могло да ме натера да проговорим. Али, једног дана, а можда тај дан никада неће доћи, ја ћу тражити услугу од тебе. Погрешан одговор би могао да истопи восак.