Omiljena sportska disciplina emo japanaca.
Časno samoubistvo u Japanu,kod nas,zebantski odgovor na zatražen savet.
N:Brate,moji me provalili za pljuge i vutru, Milica mi raskinula, daj pomozi kako da se izvučem iz svog ovog sranja...
M:Pf...šta da ti kažem? Harakiri ti samo preostaje.
N:Šta bre?
M:Harakiri,krk s katanu i odoše muke.
N:Ma mrš u pičku materinu, ja ti se jadam, nadam se pomoći a ti me još poprckuješ odozgo!
Tradicionalni japanski ritual podnošenja ostavke usled pozivanja na odgovornost i prihvatanja te odgovornosti.
Kad uveče znaš da ćes se ubiti od alkohola,čitav dan ništa slano u usta nisi stavio a pred sam polazak si pojeo po kile breskvi.
Pero vidiš onu crvenu fleku tamo na zidu?E to si ti ofarb'o sinoc...
Kada legneš na minu i pomiriš se sa povredama i njenim posledicama. Da si Američki veteran u vijetnamskom ratu zvučalo bi ti logično, jer svaki napor vodi ka bržoj smrti, a onda ne bi imao vremena da ti život proleti pred očima ko u jebenom filmu. Al' nema to logike da piše u rečniku slenga. Harakiri ti je kad smuvaš onu ružnu devojku koju si muvao radi druga i oženiš se njome, dobijete decu koja su podjednako ružna na nju, ali mali klinac ima lika na tebe pa možda i nije tolika propast.
20 godina mature
-Eee Rade legendo, kakav si mi. Nisam te vidio ima jedno 15 godina. Kakav si mi ?
Evo brate, znaš ono kad sam ti stao na minu i sklonio ti ružnu Milenu da ti jebeš Anu ? Znaš ? e ona mi je žena, imam dve ćere iste ona, muka mi ih gledati a posle kažu što Rade piješ, ali mali je na mene. To me raduje.
-Au brate... moje saučešće. Pa nisi morao baš harakiri izvršiti.
Ritualno samoubistvo koje naši piloti, mašinovođe ili vozači autobusa nikada neće počiniti.
