Hemija

Zbirni naziv svih proizvoda lake industrije koje prosečni rab unese u svoj organizam tokom jednog svog dana muke i patnje na planeti Zemlji. Celokupan proces trovanja unutrašnjeg bića počinje još u ranu zoru kada se posle umivanja sapunom marke "Merima Kruševac" napaćena duša prekrsti uz šoljicu donkafe i čašicom rubinovog vinjaka za dobar dan, a završava se poliranjem zuba uz kolgejt, verovatno blendamed pa šta god to značilo. I tako u krug...

Ništa loše kada se malo bolje razmisli, je l' da? Jebi ga, tebi su potrebni ti proizvodi, a i ti ljudi koji rade po fabrikama moraju da jedu neki kurac danas. Od čega će da kupe kilo 'leba ako ne prime platu, i od čega će da prime platu ako neko ne kupi njihov proizvod? Svi na dobitku, a svet ide dalje. Kurac malo. Milioni dokonih ljudi samo čekaju da pokažu kako su uhvatili boga za kurac i posisali svu pamet ovoga sveta tim činom. A među njima su i tvoji roditelji, deda i baba i ostali teoretičari.

E sad svaki teoretičar zavere ima svoju priču o supstanci koju pljuje. Deda ti psuje sve po spisku što piješ viskije i tekile, a nećeš njegovu domaću i sto posto prirodnu dunju u koju je dodao samo malo šećera jer dunja nema dovoljno da provri, a morao da doda i malo arome da zamiriše. Baba te pičkara jer jedeš picu po čaršiji, a ne ručaš njenu sarmu od vinovog lišća koje je deda oprskao jedno pešes puta sa plavim kamenom i još desetak protiv plamenjače ali to je sve prirodno. Ćale preti da će kosti da ti polomi ako opet čuje da si duvao, a čuri svaki dan dve pakle crvenog bonda. Jebala ih priroda, puca mi kurac da živim sto godina.