heroin

znaš li da se ranije koristio kao lek protiv kašlja? :D

-. Heroin (a tu mislim na čist heroin) nikada nikog nije uništio. Niko od ljudi koji su koristili čistaka, od istog nije umro. I ko koristi mozak, vrlo lako može zaključiti da se tolerancija prilikom uzimanja ni jedne supstance ne može razviti, budući da ista doza uvek proizvodi isti efekat. I kod ljudi koji su uzimali čist heroin, onaj derifat morfina, diacetilmorfin, fini prah snežno bele boje, potpuno isti kako kokain, niko od tih ljudi nije umro od konzumacije heroina. I zavisnost ne ubija, to treba svakome da bude jasno. Zavisnost samo, kao što joj samo ime kaže, čini čoveka zavisnim od neke supstance. A ono što ubija nikada nije bila zavisnost, već predoziranje, prevelika količina droge, ili neki štetni efekti koje korišćenje te neke droge ima na naše telo. Na primer, nikotin napada kožu, usnu, jezik, usnu duplju, pluća, pa izaziva rak tih organa. Isto tako, alkohol napada jetru. Heroin napada neke organe, takođe. I može se umreti od komplikacija izazvanih drogama, ali nikada od same droge. Dakle, tolerancija ne postoji, može se umreti od predoziranja, prevelike količine droge, apstinencijske krize, ili komplikacija izazvanih drogom, ali ako se drogirate, ako, npr., šmrčete heroin, a ne preterujete, sigurno nećete umreti od heroina. Možda umrete od raka sinusa, polipa, ili tako nešto, ali od heroina kao heroina ne.
I, ono što je najvažnije-čist heroin ne bi uzrokovao ovoliko zla, u smislu rana na koži, gnojenja istih, truljenja i slično, ali OVO što se nalazi na našem tržištu i NIJE čist heroin, nego u najvećoj meri mešavina drugih droga, čak i stimulanata, pokvarenih lekova i kreča, sa najmanjim procentom heroina. Kada je bila ona operacija Grom, pre dve tri godine, najčistiji primerak heroina je u sebi sadržao 3% heroina.

A ovo da tolerancija ne postoji, u to sam se lično uverio posmatrajući moje roditelje. Oboje su teški zavisnici od nekoliko teških droga-majka je zavisna od kofeina i nikotina, dakle, kafe i cigara, a otac od kofeina, nikotina i alkohola. Oni, godinama, (otac od još od školskog perioda, a majka sa nekih dvadesetak godina) imaju zavisnost od tih supstanci. I, zaista, te supstance su ih dosta uništile. Ruke i nokti su im žuti, usne takođe, lako gube telesnu težinu i to ekstremno, nemaju apetit... Takođe su i teško navučeni-kada nema cigara i kafe (a ćaletu I alkohola, PRIDE), nervozni su, deru se, svađaju, agresivni su, nemaju kontrolu nad sobom, ruke im se tresu... Ali nikome od njih dvoje nije trebala veća količina tih supstanci. Moja majka puši oko pakle cigareta dnevno, nekad više, nekad manje, i dve-tri kafe, ujutru, oko ručka, i uveče. Moj otac puši dve, nekad i tri, pakle cigareta, pije kafu skoro stalno, može da popije skoro litar rakije u jednom danu. Nikome od njih nikada nije trebala veća količina.

Naravno, dao sam minus. I ono što najviše uništava ljude nije droga, nego rat. I droga plus nije nastala iz zle namere, da bi se neko povredio, već baš iz dobre, da bi svima bilo dobro. E sad, to što čovek nije našao mir u sebi i mora da ga traži na taj jedan loš i potencijalno smrtonosan način, kao i to što je put do pakla (često) popločan dobrim namerama, to je druga priča. A rat uvek nastaje iz zle namere, iz namere da se neko uništi.