Dobiješ hranu posle svakog jahanja.

0-3 god. ovog razdoblja nemamo sposobnost da se setimo tako da kao da ga nismo ni preživeli. U ovom razdoblju čovekov cilj je da napreduje. Ovo je razdoblje da bi se nekad tvoji najbliži setili kakav si anđeo bio i koliko si se promenio od tad.

3-6 god. dečak/devojčica uživa u životu bez obaveza, al uprkos tome samo želi da poraste.

6-15 god. (nekad duže) ličnost se obrazuje kroz vrtić (mada to je zaista zajebancija) i osnovnjaka. Naravno tu idu samo da bi nekada nešto radili i imali kintu za život, a po njihovim nezrelim nadama i mnogo više, mada oni u početku ni ne znaju zaštu su tu. Svaki dan je skoro isti. Ustaj-> škola-> gde oš->konjoši->ustaj. Postoje predasi da bi se "mlađahni ždrebci" odmorili pred nastavak trke.

15-19/18 god. (nekad duže) jebiga, kako ko. Srednjak. Slična priča samo su ovde snovi uglavnom iskristalisani, pubertetlije su već isplanirale celu trku i furaju napred ka cilju.

19-...! god. Studenski život (za neke) je uglavnom RAJ. Menjaš noć za dan, uživaš u svom rasulu, shvataš šta je smisao života. I tako naravno dok ne stignu ti đavolji ispiti. Ko ga jebe, završiš-super, nezavršiš-ko te jebe neuporna. Tu si već potpuno svoja ličnost (bar bi trebalo).

...-... god. u početku nema posla (taj početak nekad traje i do 2 dekade). Tebi dobro, al ne more tako doveka. Na kraju većina nalazi posao koji je zadnja etapa, koja je ujedno i najduža. Svodi se da bukvalno radiš kao konjina. Svaki je dan isti samo ga datum čini posebnim. U početku to je ok, kasnije postaje debelo, okorelo, smrdljivo, jedva podnošljivo sranje. Svaka stvar ma koliko voleo, postaje dosadna, glupava... tako do penzije (ako doživiš).

oko 60- smrt. Trka je završena, svetla na hipodromu se gase, ljudi više ne obraćaju pažnju na matorog konjoša. Nisi pobedio, nisi izgubio, samo si jedan od onih koji su stigli na cilj. Ovo je bio smisao tvog života, ovo da doživiš, ali ti nisi zadovoljan. Budiš se rano ujtru jer ti srčka/probava/kurac/palac neda da spavaš. Nekad se pošteno izrigaš zbog samo jednog pitanja: zašto nisam više uživao? Potpuno je slobodan, ali bi radije hteo opet da ima 5 godina, da kad ga nešto boli padne majci u zagrljalj, da se opet igra sa prijateljima, da se opet nasmeje tati kad dođe sa posla, da opet ide u školu, da jebe.
Na kraju stiže onaj trenutak svesti pred smrt kad prolazi ceo rezime kroz glavu i kad on odlučuje da li će da se okiti lovorom, da li će da uzme venac zadovoljnog života, da li je ipak Pobednik.

"Gde beše tvoj matori radi?"
"Ma radi na nekom hipodromu!"
"Nije bre! Odakle bre hipodrom ovde u Obrenovcu?"
"Ma radi u nekoj propaloj fabrici, radi kao konj i ne plaćaju ga ništa!"
"Aha! Zato znači izgleda kada ga vidim na ulici, kao da su ga jahali ceo dan!
"Alo! To mi je ćale!"