Problem za koji je očigledno da postoji, ali je vrlo teško otkriti gde se tačno nalazi. Što je više mogućih tačaka - to ga je teže naći.
U elektronici, hladan lem je kada se tinol žica ("kalaj") nedovoljno zagreje, pa se prilikom nanošenja lemilicom potklobuči. Spolja taj spoj izgleda savršeno, ali pod sobom krije prazan prostor. Tu ima nekog kontakta, nije da nema, i on može danima besprekorno da radi i da onda odjednom - prekine. Onda kreće igra traganja. Kako pronaći uljeza među gomilom lemljenih spojeva na elektronskoj ploči? Teško do nikako, golim okom svakako nemoguće.
Po istom principu funkcionišu i ljudski kolektivi. Na prvi pogled, sve izgleda besprekorno, radi se (proizvodi se ili se pružaju usluge, vodi administracija, uče se deca, leče pacijenti...) ali - nešto nije kako treba. Malo-malo, pa se desi nešto što ne bi smelo da se desi i što nije moralo da se desi.
Vremenom, u tom nizu "slučajnosti" uočiš neku zakonitost. I shvatiš da među zaposlenima postoji neki "hladan lem". Neko ko spolja izgleda kao besprekoran radnik, ali se unutra krije nešto "potklobučeno" zbog čega se neki "kvrc" povremeno odrazi na rezultate njegovog rada. I nema nikakve koristi od toga što on ne pravi te probleme namerno - oni su tu i zagorčavaju život celom kolektivu.
Takvog je najčešće vrlo teško otkriti. A i kad ga, nekim slučajem, otkriješ - šta da mu radiš? A možda i ne treba ništa pokušavati. Možda im samo treba zavideti.
