Hladan lem

Проблем за који је очигледно да постоји, али је врло тешко открити где се тачно налази. Што је више могућих тачака - то га је теже наћи.

У електроници, хладан лем је када се тинол жица ("калај") недовољно загреје, па се приликом наношења лемилицом потклобучи. Споља тај спој изгледа савршено, али под собом крије празан простор. Ту има неког контакта, није да нема, и он може данима беспрекорно да ради и да онда одједном - прекине. Онда креће игра трагања. Како пронаћи уљеза међу гомилом лемљених спојева на електронској плочи? Тешко до никако, голим оком свакако немогуће.

По истом принципу функционишу и људски колективи. На први поглед, све изгледа беспрекорно, ради се (производи се или се пружају услуге, води администрација, уче се деца, лече пацијенти...) али - нешто није како треба. Мало-мало, па се деси нешто што не би смело да се деси и што није морало да се деси.

Временом, у том низу "случајности" уочиш неку законитост. И схватиш да међу запосленима постоји неки "хладан лем". Неко ко споља изгледа као беспрекоран радник, али се унутра крије нешто "потклобучено" због чега се неки "кврц" повремено одрази на резултате његовог рада. И нема никакве користи од тога што он не прави те проблеме намерно - они су ту и загорчавају живот целом колективу.

Таквог је најчешће врло тешко открити. А и кад га, неким случајем, откријеш - шта да му радиш? А можда и не треба ништа покушавати. Можда им само треба завидети.