Hladna k'o Sibir u januaru

Kaže se za devojku koja ima ledeno srce. Ne možeš joj ni prići, ne možeš ni biti s njom jer ona ne poseduje emocije, čak ni bezobavezni seks ne dolazi u obzir jer nisi ti toliko vatren da je zbariš u krevet. Koliko se god ti trudio, sve je to uzaludno jer se Snežna kraljica otopiti ne može i neće.

-Sergeje Iljiču, reci mi šta bi sa onom malom?
-Natašom Kirilovnom?
-Jes' s njom.
-Kurčeva rabota, moj Vladimire Jaroslaviču! Ja hteo pre neki dan da izađemo, rekoh il' ću je večeras jebati ili neću uopšte!
-I?
-Pristade ti ona nekako posle tri dana nabeđivanja i odvedem je ja u jedan vrh restoran u centru Moskve. Ja je nudim pićem, hoću malo da je opustim a ona samo ćuti i pije onu votku. Ja sve mislim sad će da je alkohol malo pomuti, ali ništa Nataši Kirilovnoj nije.
-Nemo' zajebavat?
-Najozbiljnije, pije k'o kozak. Ja šta ću, nisam imao više ni prebijenu kopejku da je zalivam votkom, ja joj rek'o takva i takva stvar, kažem joj da je lepša od Neve i da je volim više od Putina, a ona hladna k'o Sibir u januaru, samo ustade odjedared i ode...
-Jebi ga, završi ti k'o Švabe pod Staljingradom... Bože moj, dešava se, nego daj da odemo ti i ja lepo da ubijemo tugu k'o pravi Rusi uz votku i zvuke balalajke.