Često se koristi kod starije populacije a sastoji se u tome da se vrednost prehrambenih ili drugih proizvoda izražava preko ekvivalentne vrednosti hleba. Cilj je da se ukaže značaj ove "osnovne životne namirnice" kao i da se skrene pažnja na nepotrebnost kupovine ili precenjenost nekih artikala.
Deda: " Šta si to kupio? "
Unuk : " Koka kolu. "
Deda: " I, koliko si to plato? "
Unuk: " Stotku."
Deda: " I, bre dete, za te pare si mogao dva hleba da kupiš i još da ti ostane! "
