Марко: " Реци, брате, како сам те спасао онај дан у граду?"
Иван: " Е, стварно јеси, баш сам ти захвалан што си ме одбацио до куће, не знам како бих стигао на време превозом!"
Марко: " Баш сам испао цар, је л' да? Кад сам те видео на станици, иако нисам ишао у твом правцу, рекох ајде да те повезем, мада ни ја нисам био баш најбољи са временом. А и Маја ме чекала да идемо у биоскоп."
Иван: " Да, да, баш ти хвала."
Марко: " Шта да ти кажем, да ти није било мене, гужвао би се по врућини у оном смрдљивом ГСП-у. Ма нема бре, најјачи сам!!! А, а, а, шта кажеш?"
Иван: " Па брате, рекао сам ти већ више пута хвала, шта хоћеш још, да те истетовирам на рамену???"