Strah u Srba da će im sin biti peder.
Patriotska zabrinutost za stanje Srpske porodice u Srpskoj državi. Ova zabrinutost se odnosi na medijsko oglašavanje pripadnike seksualnih manjina, a ne odnosi se na:
- promiskuitet domaćih heroja preskakanja tarabe u borbi za uvećanje broja porodica prostom deobom
- odvaljivanje maloletnica kao cilj predstavnika malih i srednjih preduzeća
- uzgoj kapitalnog Srpskog navijača-nasilnika-neradnika
- edukativni sadžaj mediskih servisa promovisanja ne obrazovanih prvaka uličnog vasoitanja
- folklornu egzekuciju u saobraćaju sa prirodnom selekcijim preživaljavanja jedinki kojima je tata kupio prevozno sredstvo
- fizikalne pripreme budućih za opšte korumpirano zdravstvo lošom ishranom, smanjenim aktivnostima i informativnim opterećenjem
- neregistrovanu granu privrede, narkotička-potrošačkog trežišta sa ulogom u preuzimanju države i infrastrukture
Ja vozim još uvek biciklo koje sam pozajmio od ćaleta pre 17 godina i preživeo sam saobraćajnu selekciju!
Kada se osecas neprijatno u prisustvu onih...onih...MA NABIJEM IH NA KU#AC SVE!
Strah da će te pederi tretirati na način na koji ti tretiraš žene.
Jako učestala boljka kod Srba.
Javlja se kod svih uzrasta ali najčešće posle pedesete godine života. Osobe koje pate od homofobije imaju neobjašnjiv strah propraćen potrebom da zaštite svoju guzicu.
Najčešće ih srećemo na javnim mestima gde ima mesta za sedenje i gde se ljudi zadržavaju najmanje 2 minuta, a najviše u zavisnosti od sreće pojedinca: ( bolnica, fakultet, opština, gradska stanica, autobus... ).
Homofob kada primeti slobodno mesto iznenada menja izraz lica (približno histeriji), obavezno raskolači oči i što je najučestalije iznenada svoj skladni hod zamenjuje trkom, sa ili bez prepona, u zavisnosti toga da li neko već sedi na podu ili je neko možda u procesu selidbe pa nosi nekoliko kofera...
