Hvala, doviđenja

Konačni rasplet formalne interakcije.
Ukazuje na sasvim siguran kraj razgovora i apsolutnu nezainteresovanost u nastavljanju istog. Neformalno rečeno: Zabole me. Begaj. Vozi. Ne.
Hvala doviđenja se ušuškao u svakodnevno obraćanje toliko da nam postaje podrazumevan. Kao i zaključavanje vrata, koje je podrazumevano i koje generalno ne pamtimo, ili zaboravljamo - Hvala doviđenja babi, kasirki, profesoru ili kome god dođe kao i sama navika ili uljudnost, običajnost, jer (je l' da) čovek je od malih nogu naučen da bude ljubazan (običajan).
Drugi naš problem je što neki pametni ljudi (Aristotel) kažu da u momentima naših navika (običajnosti) - poput zaboravljanja da li smo zaključali - čovek vrši radnju tokom koje ne postoji. A u drugim našim momentima, on možda levitira između svoje dužnosti i bola u kurcu. A to kažem ja.

- Ćao, trenutno je promocija Eucerin proizvoda. Ukoliko kupiš ovu kremu Eucerin HC + za suvu kožu i crvenilo dobićeš popus...
- Ne, ne, ne zanima me
- Dobro, hvalaaa, doviđenja!
(sebi u bradu): ne bi ti ni pomoglo, rošavi

- Je l' ovo mleko vaše?
- Da.
- Račun je 234.
- Evo. Hvala, doviđenja.

- Jao nema te već tri godine, nisam te videla u ulici stani malo sine da porazgovaramo.
- Baba Ljubice, stvarno žurim. Moram da odnesem ove stvari do stana, stignem na voz...
- Nego, gde ti živiš? Je l' sa bratom? Aha, aha i sestra. A to sve tvoj tata izdržava? A kako on to plaća, je l' još ima posao?
- Moram da idem. Hvala, doviđenja.