Hvala, doviđenja

Konačni rasplet formalne interakcije.
Ukazuje na sasvim siguran kraj razgovora i apsolutnu nezainteresovanost u nastavljanju istog. Neformalno rečeno: Zabole me. Begaj. Vozi. Ne.
Hvala doviđenja se ušuškao u svakodnevno obraćanje toliko da nam postaje podrazumevan. Kao i zaključavanje vrata, koje je podrazumevano i koje generalno ne pamtimo, ili zaboravljamo - Hvala doviđenja babi, kasirki, profesoru ili kome god dođe kao i sama navika ili uljudnost, običajnost, jer (je l' da) čovek je od malih nogu naučen da bude ljubazan (običajan).
Drugi naš problem je što neki pametni ljudi (Aristotel) kažu da u momentima naših navika (običajnosti) - poput zaboravljanja da li smo zaključali - čovek vrši radnju tokom koje ne postoji. A u drugim našim momentima, on možda levitira između svoje dužnosti i bola u kurcu. A to kažem ja.