Veliki vernik (redak slučaj, meri se promilima) ili daleko češće "vernik" (mnogo češći slučaj, meri se svim preostalim procentima). Toliko obuzet duhovnim i svetim da čak i kad nešto nalik na simbol vere vidi, čak i pred nekom zdravstvenom ustanovom, to što jedva da podseća na krst, on oseti obavezu da se prekrsti.
Ovakav tip vernika (barem ovu daleko veću grupu) karakteriše striktno, puritansko i na neki način ekstremno shvatanje verskih načela. Kad su drugi u pitanju. Svaka, pa i najsitnija greščica u poštovanju Svevišnjeg se odmah primećuje i grešnome subjektu trlja na nos. Dijapazon je širok: rad na crveno slovo, nepoštovanje dana kad se meso ne konzumira, po koja psovka... Iminentna reakcija sledi! E sad, kad to treba na njega da se primeni, malo je drugačije. Tad su pravila nekako rastegljiva i, što bi Džefri Raš u "Piratima sa Kariba" rekao: "To su više smernice". Na kraju krajeva, drugi citat sa TV ekrana to pokriva. Štono bi Lucifer iz istoimene TV serije rekao: "Pa šta ako je to greh? Dođeš, ispovediš se i nikome ništa. Dakle, slobodno"!
- E, tebra! Žvaćeš tu plesku, a danas posno?! C, c, c... Gde će ti duša?
- More, žvaći ti govna i vodi računa o sebi, znaš! Ako se ti i pred apotekom krstiš, mene na miru da ostaviš!
- Uh, kakav još i rečnik... Moliću se za tebe večeras u crkvi...
: Zvoni mu mobilni. Kao skrinsejver je, naravno, neki svetac. Koji? Nebitno, neki rendom, bilo koji u to vreme moderan:
- Izvini, poruka... Opa, kum opet otiš'o na službeni put, zove me kuma da je, khm, opslužim! Odo' ja!
- Čekaj, a vrlina, tako to, posno...
- Pa, riba je posna :namig: E, ako vidiš Ćomija pre mene, pitaj ga je l' uvaljao one mesne nareske što sam mu dao, što ih Idea bacila jer izašli iz roka!
- Koji si ti...
- Ne brini... Večeras idem u crkvu i odmah posle ispovesti se molim i za tvoju grešnu dušu što ne posti! Ae ćao!
Najviše me nerviraju ti kvazi vernici, što poste u hrane ali ne i u grešnim mislima i delima.
Čuje zvona na pun sat - prekrsti se
Po mom misljenju drugi primjer nepotreban. Ostalo dobro, +