Pitanje koje postaviš sam sebi, na koje ne možeš da daš odgovor.
Problem je i dalje tu, do pravog rešenja je postalo nemoguće doći. Nesvesno si napravio grešku, možda i svesno ko će ga znati... Ostaje ti samo da da kažeš ovo je preteško i da ideš dalje jer ipak jbg, ne možeš ispočetka da kreneš k'o u matematici. Ali nije lako, ostaje praznina, koja će teško biti popunjena.
Da li je moglo drugačije da bude, da li je bilo vredno truditi se, da li će išta ličiti na ono kako je bilo do sada, da li si spreman da zaboraviš loše i zapamtiš dobro, da li će ti iko pomoći da prebrodiš neuspeh, da li si to zaslužio? Mnogo pitanja a nema odgovara. Misliš o svemu, izjedaš se iznutra, drhtiš, nokti davno pojedeni, osećaš bol ali onaj iznutra koji ti para dušu, previše si sebe dao u sve to. Sad vidiš da si preterao, kasno jbg.
Pokušaćeš da se vratiš u kolosek ali šteta je prevelika. Preostaje ti da razrešiš neke stvari sam sa sobom. Sam sebi si najveća prepreka.
I šta sad? Kako dalje?
