
Израз означава немогућност даљег извођења неке делатности. Обично бива изговорен са благим (може и са јако наглашеним) призвуком тријумфа у гласу онога ко га изговара, јер доказује да је био у праву.
Друштво носи бабин орман од ораховине на пети спрат. Неша упорно тврди да неће моћи да прођу кривину између четвртог и петог спрата, али га остали надгласају. Окилаве се до четвртог, са више пауза за одмор. Онда стигну до те кривине, обрћу га, изгребу, огуле, и коначно заглаве – ни макац даље. Ако га испусте, поломиће га, леђа му леже на гелендеру.
Стоје тако у месту, не могу ни напред, ни назад. Снага на измаку, ноге се тресу, руке попуцале. Свако даје упутства, деру се:
'Спусти бре, тај крај'
'Иди лево'
'Вуци назад'
'Горе, горе'
'Не тако, идиоте, враћај'.
Онда закратко наступи тајац и зачује се Нешин глас: 'И, ШТА САД!?'
'Море, марш и ти и то твоје 'и шта сад'.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
+
Još i sličicu kada bi stavio, pa da još neko ovo pročita:)))