Kad neko nema ugled, obično ga svi jebu. Naprave vozić, pa se samo smenjuju, a on jadan, poput lokomotive na kojoj se samo vagoni smenjuju. Kada neko nema sebi bliske i prisne ljude, rade mu bukaki na svakom koraku. Od šefa na poslu, do šalterskih službenika, komunalne policije, kojoj smeta što gazi travu, pa do lokalnog alasa kom rasteruje ribu.
Dođem ti ja juče na posao, ovi napravili manjak, a šef uzeo, pa jebe mene. Ja niti sam upućen šta je bilo, niti šta znam, samo ćutim kao popišan. Jebiga svako tamo ima nekog svog, svi preko veze, a ja hiljadu konkurasa obišao, da mogu biti bedni noćni portir. Još sad hoće da me unapredi i dodeli mi duple smene. Ja kad sam video dokle je došlo, odem na biro da pogledam jel ima neko bolje mesto. Kad je na mene skočila ona što radi za šalterom. Te šta hoću, primam skoro 10.000 mesečno, malo li je na ovu sirotinju. Nagrdi me na pasje ime. Čim sam kročio napolje, dobijem kaznu od pet hiljada što sam gazio zelenu površinu. I to mi kaže imaš sreće, danas sam dobre volje. E ja kad sam video dokle je sve to došlo, rešim da se ubijem. Odem do mosta, preskočim ogradu, kad od dole spazi mene pecaroš i krene da mi preti. Nemoj kaže da si skočio, taman krenuo da mi trza mamac, ako preživiš slučajno, ja ću ti presuditi. I ja šta je i kako je, moram pod prisilom da živim. Valjda su došla takva vremena moj oče, da i zec oštri kurac na siroče.
Sjajna. +