Radnja koju smo verovatno svi mi radili kad smo bili mladji. Dok stariji izlaze u grad mi se skupimo na ulici i onda se dogovaramo šta ćemo da radimo. I neko predloži da idemo u štetu i svi se odmah slože. To kreće od jednostavnog lupanja u komšijske kante i kapije, preko šutiranja automobila dok se alarm ne aktivira a posle na veće stvari poput gađanja i razbijanja prozora po naselju. Na kraju se svi vratimo kući živi i zdravi, malo umorni od trčanja i bežanja.

Ауууу, како ја волим овај израз. Користи се за исказивање будућих активности које, као што сам израз каже, неће донети ништа добро. Потрошиће се пуно пара, попиће се пуно алкохола, прилазиће се десетинама риба, већина ће вероватно одбити, али, нема везе, и првобитна намера је била: Отићи у штету. Овај израз, тиме што се не чује тако често од младих људи, има неки архаични шарм, док изговарате то, осећате се некако одрасло, али, опет са детињастим намерама, зезањем.