Brutalna kazna sa kojom se sreću klinci nakon napravljenog "nestašluka", dečija "zelena milja".
Najveća dilema se javlja oko izbora pruta, ubrati dobar i odmah dobiti kvalitetne batine, ili ubrati neki manje kvalitetan, koji je procenjen da je lako lomljiv, i onda dodatno razljutiti roditelje koji tada sami nađu odgovarajući i onda naplate čak i putne troškove.

Recenica koja pri samom izgovoru roditelja,uglavnom oca izaziva potok suza kod malog klinca koji je zasrao nesto.Dete koje dodje u situaciju da mora da otkine prut sa drveta placuci i vrlo sporim korakom ide do tacno odredjenog drveta za koje otac smatra da je neprikosnoveno u nanosenju telesnih povreda i iskljucivo sa tog drveta se mora otkinuti prut(prvo drvo koje mu se nadje u vidnom polju) i dok stigne do drveta dete se toliko isplace a u povratku polako pocinje i da se dere,gusi,jeca i pada u nesvest da kada dodje do oca i preda mu ovaj mitski prut iz vremena Atlantide,otac i nema razloga da ga udari jer se mali isplakao i izdrao kao da su ga bacili u rupu sa zmijama.

Не знам за вас али мене ћаћа кад рече ово ја одма' гледам ђе има да се нађе нека сувља грана па да пукне кад ме трећи пут преко леђа опизди.
Јебига погреши човек, направи срање. Изађеш без јакете напоље, разбијеш фудбалом комшији прозор... Једаред сам покојној баба Стани из Пригревице метнуо балон под сједало па кад сједе оно: "БУМ". Никад те батине нећу заборавити. Али ко ме јебе кад нисам одабр'о липу или орај, него ја брезу а оно се све савија око ногу лептијебем, три дана су ме зајебавали у школи што нисам могао да сједим па ме звали Боби.
Јебеш га, најтеже је бити саучесник у кажњавању самог себе.