Ilibijada i Odsiseja 2011.

Najnovija saga o hiljadu belih tankera i stotinu moćnih kraljeva ujedinjenih i rešenih da doakaju sunećenim vlasnicima evropejskih sisatih sisačica haremlika. Družina je šarena i adekvatno vesela. Vode je dva napaljenka neopevano basnoslovnog libida, jedan je galski petao a drugi latinski lešinar. Prate ih lažni ciganin, sisata klimakterična germanka, ostrvska veštica i još cela horda manje važnih poslužitelja, flertera i profitera pride. Zaploviše oni preko mora sinjeg ...

Korpusu elite evropejskih kurvi je u zamenu za oslobađanje jarma arapskog kurca ponuđeno sisanje istog takvog ali evropskog. Jes da će zarada biti manja, ali zato evropski imaju patriotsku aromu. Na kraju ko pita kurve a boga mi i sunećene, bitno je da je osmišljena strategije sisanja. Svi će veselo da posisaju. Zapravo, radi se o multilevel sisanju i to ne bez razloga. A razlog? E tu se malo zapelo, mada se ubrzo i rasplelo. Iz bezdna tmine istorijskih vilajeta iskopano je iskonsko i očigledno ničim osporeno pravo na sisanje ilibijumskih podzemnih izlučevina. Konačno, dokaz o pravednosti prava je pronađen i to takav da nije mogao biti očigledniji, ubedljiviji, vredniji i što je najvažnije drevniji – pa ljudi svi smo mi iz Afrike, a možda čak i severne.

Nat Geo nam je oglodao i kurac i uši neoborivim dokazima velikim kao vrata, proizišlim iz vrtloga etnogenetičkog belosvetskog bunarenja, da je afrički kurac svima nama tata. I koji moj sada hoće Ilibijci? Da nam prodaju naftu naših askurđela koji su podjednako sejali uglavnom bezvredne gene i goreli na afričkom suncu pre nego što pronađoše senovite evropske prašume. E ne može više. Svi imamo pravo na parče Afrike jer smo svi mi afričke izbeglice u rasejanju širom sveta. Afrika je podjednako svačija askurđelovina.

Sada kada je globalna restitucija pravedno sprovedena svi su zadovoljni sisanjem i posisanim, osim možda haremlika, ali ko njih jebe.