Popularan uzvik za vreme devedesetih a bogami i koju godinu posle, u autobusima gradskog prevoza, kada je zbog nesnosnih gužvi, pogotovo u špicu saobraćaja, bilo skoro nemoguće dokopati se vrata na vreme da izađeš na željenoj stanici. Situacija je nastajala i kada vozač propusti da stane na stanicu zbog prevelike gužve i zato što u vozilo ne može fizički da stane više ljudi. Mada se dešavalo da i neko namerno stane na vrata, svojim telom ih blokira i ne mogu da se otvore, svašta se viđalo i dešavalo u tim našim gradskim busevima... I onda čuveni izraz: IMA DOOOOLEEEE!!!!! Ko je bio grlatiji pa je sam mogao da se prodere da ga čuje vozač, a kad je u pitanju bilo neko dete ili žena sa nejakim glasom, uvek se nalazio neki dobri Samarićanin koji je vrlo rad bio da se prodere u ime nejači i skrene pažnju vozaču da treba još neko da siđe.

Želim da na sledećoj stanici izađem iz autobusa.