Imam čoveka u Beogradu

Predgrađe Kruševca, naselje Bivolje
-Zdravo komšija, kako si?
-Evo komšo nisam loše, već godinu dana tražim dozvolu za oružje ali nikako da mi odobre. Pronašli tamo da je moj čukun deda pucao iz kubure na poštara i zbog toga me odbijaju. Kažu da nisam podoban da dobijem oružje zbog toga. Ali neće više, našao sam čoveka iz Beograda koji je glavni kontrolor u pečurkari. On ima vezu u policiji i on će mi rešiti taj problem.
-Auuuuu komšo svaka ti čast, ma ništa dok ne nađeš vezu u Beogradu. A jel taj baš uticajan a? Možeš li da ga zamoliš da meni završi da postanem pretsednik skupštine stanara u mojoj zgradi? To bi mi puno značilo.
-Naravno prijatelju, pa to je sitnica za njega. Rešiće on to. Pa ti nemaš pojma koliko je on moćan i uticajan. Ej prijatelju, taj kad kaže ove pečurke nisu dobre svi drhte, niko ne sme da ih pusti u prodaju.
-Komšija hvala ti kao bratu, tvoj sam dužnik.
-Ništa komšo, upoznaćeš ovog čoveka iz Beograda, ma duša od čoveka, sasvim običan čovek kao ti i ja. Nema on da te gleda sa visine, čak hoće i da razgovara sa nama običnim ljudima.