Imam ljude koji znaju ljude

-Alo, alo jesam li dobio Ugaru? Zdravku Ugaru?
-Momenat, gospodine. Ljubavi, neki gospodin te treba na liniji 3.
-Daj ga u eter, ajde.
-Alo, đe si Ugara krv ti jebem. Momčilo Đubre ovdje.
-Ooo, Đubre kućo stara, pa otkud ti da zoveš.
-Treba mi usluga jedna, možeš li kako progurat' par kamiona pilića. Eno ih jebem im djecu zaustavili ih na Rači.
-Ja mislio neko bolestan. Dobro je, ma ne'aš brige Đubre, sve ćemo riješit.
-Pa kako?
-Ma ništa ne brini, otvori sebi pivo, upali Mančester, i uživaj. Imam ljude koji znaju ljude, hehe.
- Hvala Ugara, neću ti ovo zaboravit'.
-Samo opušteno, možda dođe dan kad ja od tebe budem treb'o uslugu. Do sljedećeg puta dragi moj Đubre.
-Hvala, kume moj.
-Jovanka, daj ovo debelom Mitru.
-----------------------------------------------------------
Semipalatinsk, Rusija, 1854

-Dobro veče, da li ste vi Oljga Nilovna?
-Jesam, a što se to vas tiče?
-Ovdje, visoki činovnik iz poreske uprave Jegor Mazin.
-Ta, ta odista se izvinjavam. Ah, zapričala sam se, uđite slobodno. Da ja pristavim samovar, mora da ste promrzli.
-Nije nužno.
-Andrjuša, marš pristavljaj čaj. Da mene gospodin Mazin namlati na ovom otomanu, mora malo cirkulacija da radi, hehe. Andrjuša deder naajnjcaj tu vatru.
-Nema potrebe za šegačenjem, znate vi zašto sam ja ovdje.
-Vaše blagorodstvo ja sam priprosta i po svojoj gluposti propala duša, ali moj Andrjuša.. Ne, ne, nemojte me sakatiti.
-Nije život konj pa da ga kamdžijom možete otresti. No dobro, nisam ja bezdušnih očiju, namlatite Borivoja malo, da se dobro utroši i očvrsne. Voli Borivoje poskočit, a računi će se platiti.
-Kako moj dragi Jegore?
-Čujte ne mogu o tome pričati, ali imam ljude koji znaju ljude. Što li se čeka, neće se redengot sam otkopčati..